Mržnja

Bacio sam flašu o zid, i seo.
Duša mi se razbila,
i bila je na podu,
u delićima, poput te flaše.
Gledao sam u stakliće,
i trudio se da ne povratim.
Rane su mi krvarile,
ispod kože,
i u stakliću sam video,
malog, nasmejanog dečaka.
Iskrenog i bezbrižnog.
U drugom sam video,
dečaka sa loptom, na košu.
Kolena su mu bila modra,
od padanja, ali je nastavljao da dribla loptu.
U ostalima sam video,
neuspeh, bol, izgubljenog i skrhanog momka,
koji je tražio sebe.
Borio se.
Izvadio sam novčanik, svanulo je,
pa sam uzeo poslednje pare da kupim hleb.
Mrzeo sam svet, i mrzeo sam vreme.
I mrzeo sam sebe,
mrzeo sam što imam dvadeset i pet godina,
i što je 2011. godina, a rođen sam 1995. godine,
u jedanaest časova i trideset minuta, u podne.