To je bolje nego ljudi napolju

Znaš,
ovi ljudi naokolo samo hodaju,
i pričaju, pričaju, pričaju,
u prazno.
I to je zato što su prazni,
i to je sve što umeju da budu.
I pitaju te,
zašto spavaš ceo dan,
piješ,
smeješ se i neozbiljan si,
a to je jedino što ti je ostalo,
da budeš.
Oni se ponavljaju,
i znaš da je to ista ploča,
koju slušaš stalno.

Onda četiri zida izgledaju kao hram,
kao utočište,
jer to je bolje nego ljudi napolju.
Napišeš gomilu loših pesama,
ili čitaš knjigu,
jer to je bolje nego ljudi napolju.
Ili prespavaš dan,
jer to je bolje nego ljudi napolju,
ili ako imaš nekoga,
ostani u nekom mraku,
ili u stanu.
To je bolje nego ljudi napolju.

Ustvari,
umeju oni i svašta pored toga,
umeju da te sjebu,
i budu ljubomorni,
zavisni,
lažni,
da se foliraju i glume,
to im ide dobro.
Misle da sve znaju,
misle da tebe znaju,
da znaju nešto uopšte.
Ali to su pročitali negde,
videli na filmu,
ili čuli u pesmi,
videli od starije sestre,
ili nekog idiota.

TRUDE se da budu nešto,
umesto da samo BUDU nešto.
Tako imaš gomilu umetnika,
koji ne stvaraju nikakvu umetnost,
i koji se interesuju za svaku,
a ne može zaista sve da ti se sviđa,
možeš samo da se pretvaraš da ti se sve sviđa.
Sve što mogu je da te osuđuju,
da ti kažu da si ovakav ili onakav,
tvrde da su u pravu,
proučavali su te,
secirali,
kao žabu na času biologije u šestom razredu osnovne,
pročitali su te,
ili tvoje pesme,
ali nikada nisu seli i popili pivo sa tobom,
i popričali o seksu,
ili grafitima u centru,
omiljenom jelu,
crtanom filmu iz detinjstva,
vozovima i drugim gradovima,
o jednostavnim stvarima.

Onda četiri zida izgledaju kao hram,
kao utočište,
jer to je bolje nego ljudi napolju.
Napišeš gomilu loših pesama,
ili čitaš knjigu,
jer to je bolje nego ljudi napolju.
Ili prespavaš dan,
jer to je bolje nego ljudi napolju,
ili ako imaš nekoga,
ostani u nekom mraku,
ili u stanu.
To je bolje nego ljudi napolju.

Ti sada plešeš kroz svoj grad,
i smeješ se, sigurno,
voliš nekog,
i neko voli tebe.
Nadam se.
Nemoj da duvaš u prazno,
slegneš svojim glatkim ramenima,
ili spustiš glavu,
tako da čupava kosa pada preko tvog lica.
Nemoj da budeš nesrećna,
misliš kako si baksuz,
i kako uništiš sve što dotakneš,
zato što si jednim osmehom,
zavrtela celu ovu vasionu,
poljupcima si vratila sazvežđa,
i svojim plesom si donela vazduh.
I nikada to nemoj da zaboraviš!

Ja sam okružen smrću,
i pijem mnogo,
prespavao sam čitave dane,
i nedelje,
mesece,
ali ne brini se,
neozbiljan sam i smejem se,
jer to je sve što umem da budem,
sve što jesam.

A to je bolje nego ljudi napolju.