Nevreme

Budi me kiša koja nasilno udara o sims.
Dan je počeo bezveze,
ponovo me obuzima sivilo,
zavuklo mi se pod kožu,
pod nokte,
u bore na licu.
Ono je u parketu,
koji mi škripi pod nogama,
u stepenicama,
u poštanskom sandučetu.

Samoća iznutra,
steže omču oko vrata.
Nevreme i padavine me podsete,
na prokletstvo,
na šuplje đonove cipela,
pohabane kapute koji propuštaju,
nemaštinu, koja grize,
poput besnog psa.

I poput psa,
poput ranjene životinje,
ližem svoje rane.
One na srcu,
ne mogu da dohvatim.

Granica

Carina je granica susedne države dve,
ograničava tvoju želju da proputuješ sve.
Roditelje ograničava novac u tašni,
granica toga da vam život bude lakši.

Bol ograničava izdržljivosti ljudske,
on je granica da se u nečemu uspe.
Dok ste deca, ograničava vas roditelj,
na igru u vašoj ulici i samo tu da hodite.

Ograničeni, da pokažemo koliko smo sposobni,
granica su nam hiljadu karaktera i tri rada po osobi.
Ograničeni, vremenom, kao suncem tama,
i ovde, dve, kratke nedelje granica su nama.

Ograničen si? Budi uporan, samo to bi treb'o,
kada si uporan onda je granica samo nebo.
Jedino nisu ograničeni mašta i um tvoj,
nemaju granica, kao ni ljubav prema njoj.