Tiha

Tako si neupadljiva,
povučena i tiha,
a toliko mi bodeš oči.
Primetim te kad uđeš,
kad izađeš, kad si u masi ljudi.
Tiha si, kao noć,
u planinskom predelu,
pored Drine,
koju toliko volim,
a zvezde su te oči,
kojima šaraš po prostoriji.
Čitava sazvežđa,
u tim smeđim,
svetlucavim stvarčicama.
Kad smo kod očiju,
pitam se,
kako ne osetiš,
teret mog pogleda na sebi?

A tvoje ćutanje mi nekad znači više,
nego lepe reči nekih ljudi,
i tvoj hod i senka,
koja te graciozno prati.
I samo razmišljam:
kad bi se probudila pored mene, ujutru,
bio bih bolji čovek,
siguran sam.

Pobednik

Koliko god ti je dan,
bio težak,
i koliko god misliš,
da je bio bezuspešan,
ako legneš u krevet,
posle njega,
to znači da si pobedio,
i preživeo da se boriš,
i sutra.

Ja verujem u tebe

Trudi se da uvek,

radiš ono što voliš,

što te zanima.
To je zdravo.
Moj ćale,
dobio je pritisak,
zbog posla koji ne voli.
Pre ću ostati gladan,
nego tako nešto sebi da dopustim.
Bavi se umetnošću,
nađi ventil,
i svoj način bežanja,
počni istinski da živiš,
osloni se na sebe,
pomozi sebi,
jer psihijatri,
uzimaju mnogo novca,
a smrt je za slabiće.
Evo, ja verujem u tebe,
ako nemaš nikog drugog.

Suncokreti

Našao sam se u masi,
kojoj nisam pripadao.
Bili su osušeni,
prazni,
mrtvi.
Dok sam ja bio drugačiji,
življi,
vedriji.
Čekao bih jutarnju rosu, povetarac,
i tebe.
Tako prelepu i svetlu.
Kad bi se pojavila,
propinjao bih se, iznad svih,
samo da te vidim,
i osetim tvoju toplinu.
Samo što ti ne znaš,
da ja uopšte postojim,
i ja tebi ne značim,
dok ti meni,
daješ život.
Kad odeš,
sve je mračno,
hladno,
i bolno.
Ostali pognu glave,
i spokojno spavaju.
A ja,
ja te i dalje izgubljeno tražim u noći,
patim bez sna.
Tužno okrećem glavu,
i tražim svoje Sunce.

Svet na dlanu

Atlas je držao ceo jedan svet,
na svojim leđima.
Rekao sam jednom čoveku,
da ja čitave svetove,
mogu držati u svojim rukama.
Kako? pitao je.
Uzeo sam par knjiga u svoje ruke,
i bilo mu je jasno.

Život

Ne bi mi osetili život,
da ne posedujemo,
onaj 21 gram,
koji nosimo u grudima.
Bez njega smo,
šupljina, ljuštura,
školjka, praznina.
Ništa.
Treba negovati i čuvati dušu,
jer svet je godinama kida,
komad po komad,
i slabi ljudi ostanu,
bez nje pre smrti.
Umiru.
Postaju robovi današnjice,
programirani i usisani u mašinu.
Takav je život, borba.
Život nije lep, ne,
život je patnja,
ispunjena povremenim,
lepim momentima,
između nje.