Robovi

Kreću se svetom slepi i gluvi,
kreću se sa ustima zapušenim.
Previše poraženi da bi išta čuli,
idu sa dušama napuštenim.

Zveckaju im lanci oko udova,
neko drugi umesto njih razmišlja.
Okruženi gomilom lažnih drugova,
niko ne zna da sanja i zamišlja.

Kreću se sa maskama na licu,
sa osmehom, iscrtanim lošim bojama.
Svet ih drži, kao u kavezu pticu,
i razdvaja ih sa njihovim krilima.

Današnji svet im stavlja okove,
pretvara ih u sluge i robove.
Nemaju živote, već samo rokove,
sami sebe guraju u grobove.

Od svega toga branim se snom,
živim za svoju nirvanu i utopiju.
Pa makar me smatrali psom,
nikada neće uspeti da me dobiju!

Letim iznad svih vas,
moja su krila nesalomiva.
Među zvezdama tražim spas,
na nebesima, koja su me stvorila.