Ležim na kauču
izvrnut naglavačke
noge podigao na naslon
visoko
pomeram ih napred-nazad
to sam radio kao dečak
zamišljam da šetam po plafonu.
Gledam dugo u prozor
ne vidim ništa kroz njega
osećam se ko prazna pinjata
ispucao po šavovima
od udaranja
ništa slatko i šareno ne izlazi
iz mene.
Ležim nekoliko sati tako.
Kao dečak
nisam mogao da odlepim
Ronaldovu sličicu od papirića
danas ne mogu da odlepim
san od realnosti
kad se probudim.
Znam da imam novac za cigare
u novčaniku
da imam samopouzdanja
da imam miris na neku devojku.
Nemam, nemam i nemam.
Rekao sam jednoj starijoj devojci
volim te
kao dečak
nasmejala se
ti si takav dečak, rekla je.
Mislio sam da sam pogodio
ljubila me u usta, po vratu, kapcima
držala me čvrsto za ruku
mahala tako napred-nazad
sa svojom rukom u mojoj
dok smo hodali
šaputala mi lepe stvari.
Lepo je lagala
pustila mi ruku
kad sam ja bio iskren.
Bio sam ljut i prazan
nikad više prema devojkama
nisam bio dečak.
Mislio sam da sve ide u paru
kao dečak.
Čarape, četkice, olovke, papiri
zvučnici, ptice, hleb za sendvič
mačke, psi, puževi
muško i žensko.
Muško i ležanje satima na kauču
muško i gledanje u prozor
muško i niko.
Dugo sâm
dugo nisam šetao sâm
ne pričam sa nepoznatim ljudima
izbegavam.
Vidim puža izlazi iz trave
drugi je na sred staze
stavljam drugog na prvog
volite se malo, mislim.
Kad padne kiša vidim kišne gliste
ćušnem nogom prvu blizu druge
usamljen je, kažem prvoj.
Noću ležim u krevetu
kao dečak
sećam se svog dede, Pere
imao je dubok i nežno-hrapav glas
mirisao na pivo i cigare.
Trgni ga malo dok ne gledaju
govorio je
nagnem pivo, podrignem
on se hrapavo smeje
kao da želi da se nakašlje
usitne mu se plave oči
vide mu se žuti zubi
rupa umesto levog gornjeg očnjaka.
Nema ga više
nema više ljudi uz koje sam odrastao.
Neki mrtvi, ostali umiru na poslu
mladi su izgubljeni, mlade su trudne
imam još 8 godina do tridesete
imam još 20 ispita do diplomiranja
imam dve ogromne bore na čelu
tri velike strije na stomaku, ostale
jednom sam bio previše debeo
dva velika ožiljka na glavi
napio se bezbroj puta.
Život nema smisla
konačno izgovaram
zvao si nas?
prilaze suicidne misli i pitaju.
Da sam dečak
plakao bih zbog izubijanog kolena
Ronaldove noge
Zidanovog crvenog kartona
Trezegeove prečke
četvorke iz fizike
keca iz matematike
kad povisim glas na roditelje.
Nikada nisam plakao zbog života.
Mislim,
kao dečak nisam.
izvrnut naglavačke
noge podigao na naslon
visoko
pomeram ih napred-nazad
to sam radio kao dečak
zamišljam da šetam po plafonu.
Gledam dugo u prozor
ne vidim ništa kroz njega
osećam se ko prazna pinjata
ispucao po šavovima
od udaranja
ništa slatko i šareno ne izlazi
iz mene.
Ležim nekoliko sati tako.
Kao dečak
nisam mogao da odlepim
Ronaldovu sličicu od papirića
danas ne mogu da odlepim
san od realnosti
kad se probudim.
Znam da imam novac za cigare
u novčaniku
da imam samopouzdanja
da imam miris na neku devojku.
Nemam, nemam i nemam.
Rekao sam jednoj starijoj devojci
volim te
kao dečak
nasmejala se
ti si takav dečak, rekla je.
Mislio sam da sam pogodio
ljubila me u usta, po vratu, kapcima
držala me čvrsto za ruku
mahala tako napred-nazad
sa svojom rukom u mojoj
dok smo hodali
šaputala mi lepe stvari.
Lepo je lagala
pustila mi ruku
kad sam ja bio iskren.
Bio sam ljut i prazan
nikad više prema devojkama
nisam bio dečak.
Mislio sam da sve ide u paru
kao dečak.
Čarape, četkice, olovke, papiri
zvučnici, ptice, hleb za sendvič
mačke, psi, puževi
muško i žensko.
Muško i ležanje satima na kauču
muško i gledanje u prozor
muško i niko.
Dugo sâm
dugo nisam šetao sâm
ne pričam sa nepoznatim ljudima
izbegavam.
Vidim puža izlazi iz trave
drugi je na sred staze
stavljam drugog na prvog
volite se malo, mislim.
Kad padne kiša vidim kišne gliste
ćušnem nogom prvu blizu druge
usamljen je, kažem prvoj.
Noću ležim u krevetu
kao dečak
sećam se svog dede, Pere
imao je dubok i nežno-hrapav glas
mirisao na pivo i cigare.
Trgni ga malo dok ne gledaju
govorio je
nagnem pivo, podrignem
on se hrapavo smeje
kao da želi da se nakašlje
usitne mu se plave oči
vide mu se žuti zubi
rupa umesto levog gornjeg očnjaka.
Nema ga više
nema više ljudi uz koje sam odrastao.
Neki mrtvi, ostali umiru na poslu
mladi su izgubljeni, mlade su trudne
imam još 8 godina do tridesete
imam još 20 ispita do diplomiranja
imam dve ogromne bore na čelu
tri velike strije na stomaku, ostale
jednom sam bio previše debeo
dva velika ožiljka na glavi
napio se bezbroj puta.
Život nema smisla
konačno izgovaram
zvao si nas?
prilaze suicidne misli i pitaju.
Da sam dečak
plakao bih zbog izubijanog kolena
Ronaldove noge
Zidanovog crvenog kartona
Trezegeove prečke
četvorke iz fizike
keca iz matematike
kad povisim glas na roditelje.
Nikada nisam plakao zbog života.
Mislim,
kao dečak nisam.
