Najbolji čovek u gradu (Živ čovek u Hadu)

Noćas
na stepeništu
ispred zgrade
dok je pušio svoju cigaru
konačno sam ubio
najboljeg čoveka u gradu.
Danima ga davio
noćas konačno zadavio.

Ni krik nije pustio
nije se opirao
kao da je potpuno očekivao
da je bio spreman.
I ne samo davio
već sam mu u toku davljenja
govorio:
nisi sposoban
ništa ne možeš da uradiš
među njima
ti si kukavica bedna
ne umeš da živiš
da se ponašaš.
Nikada nećeš naučiti.
Ti prokleti stvore
najveći si neprijatelj sebi.

Nezainteresovan za društvene pokretače
nezainteresovan za rutinu
kalupe, mere, pravilnike, ekonomiju, norme
administraciju, brojke koje označavaju
apstraktno
koje su čoveka dovele na apstrakciju
napravile od njega predmet, sistem
zadale funkciju
oduzele život
dale mu vrednost
etiketu
cenu.
Ne.
Za takve stvari
za takvo društvo
bio je nezainteresovani pojedinac.

Bio je najbolji čovek u gradu
Sa svim tipovima ljudskih karaktera
jednostavno je bio fleksibilan.
Sve njih je nekada sreo, upoznao
komunicirao s njima.
Nisu mu se sviđali svi oni
jednostavno je bio fleksibilan.
Učtiv koliko su mu dozvolili
neprijatan koliko su zaslužili.
Pomogao bi
ukoliko je u njegovoj moći
ukoliko postoji mogućnost
i ne bi očekivao ništa zauzvrat.
Bio je glup čovek, ustvari.

Bio je najbolji čovek u gradu
sposoban da razmazi nečiju ćerku
i sestru
ponekad i devojku.
Uvek je verovao da svim kamenim ljudima
fali one ljubavi
kao na početku života
kao u ranim godinama.
Pažljive, iskreno nežne i tople
dečačke.
Zaboravljao je
da nisu svi nastali iz ljubavi
da nisu svi hranjeni ljubavlju
od kad su bili novorođenčad.
Podsećao sam ga
da je većina hranjena majčinskim mlekom
proteinskom hranom, plodovima
ostalim životinjama.
Kao ostale żivotinje, svi sisari
kao čimpanze, orangutani.
Uveravao sam ga
da u ostatku života
svi žude za onim od čega su nastali.
Čime su na početku života hranjeni.
Bio je nezreo čovek.

Bio je najbolji čovek u gradu
bio je živ u svetu mrtvih
bio je topao u svetu hladnoće
tinjao je u mraku
zauzvrat
u šetnji kroz Had
titanski je preživljavao obdanicu.
Nakon prvog grebanja zalaska
Tartar je proživljavao noću.

Bio je najbolji čovek u gradu.
Bio je najveći neprijatelj sebi
prekratio sam mu muke.
Na stepeništu
ispred zgrade
dok je pušio svoju cigaru
konačno sam ubio
najboljeg čoveka u gradu.
Danima ga davio
noćas konačno zadavio.

I ne samo davio.
Ušao sam nakon toga
u njegovu zgradu
njegov stan
njegovu sobu.
Obukao njegovu pidžamu
i zaspao.
U njegovom krevetu.