Tako sam sanjao

Nekako sam uvek bio,
na Tantalovim mukama.
Ono što želim mi toliko treba,
i na dohvat ruke mi je,
i sve mi izmakne.
Kad god mi je pred nosom...
Uvek sam posegnuo,
za nečim nedodirljivim,
imaginarnim, težim,
ili zabranjenim voćem.
To je prokletstvo,
nas, sanjara.

Uvek glavom u zid.
Kao da to namerno radim.
Ali sećaš se kako kažu?
Sa štitom ili na njemu.
Moje glasi:
u besmrtnost,
ili na papiru.
Nakloniću se životu,
kad mi da,
ono što mi pripada.
Ono što sanjam.

Dok su ostali samo spavali,
ja sam sanjao.
Dok su ostali odustajali,
ja sam sanjao.
Dok su ostali umirali,
ja sam živeo,
Ja živim.
I dobiću sve, na kraju,
jer tako sam sanjao.

Težim ostvarenju snova

Srećan sam,
uz jutarnju kafu.
Majka je nasmejana,
a ćale je zadovoljan,
jer sam platio par računa,
uspešnom prodajom svojih knjiga.
Napravio sam nešto,
od prašine, praznog novčanika,
pune glave i ranjene duše.
Razmišljam, sa osmehom,
dok mi tvoja kosa,
teče preko grudi i lica.
Miriše nestvarno,
i sanira moje nevidljive rane.

Sve ovo remeti svađa,
majke i oca oko neplaćenih računa.
Moj mamurluk postaje težak,
dok se borim da ne povratim,
sinoćnu patnju.
Samo sam sanjario...
Samo sam te sanjao,
ali to je u redu,
jer ja težim,
da ostvarim snove.

Tražim izlaz iz ovog besmisla

Vi ste mrtvi,
i to vaše mrtvilo,
preneli ste,
na moj grad.
Grad koji mi je,
pružio utočište,
čija me je tama,
primala u svoj zagrljaj,
čija me je tišina tešila.

Tražim izlaz iz ovog besmisla.

Narušavate mir,
koji mi je pružao utehu.
Vi ste ga uništili.
Ja sam živ,
među mrtvima.
Kad nje nema,
nema smisla.
Tražim život,
na pogrešnom mestu.

Tražim izlaz iz ovog besmisla.

Razbijeno srce piše ova slova.
Razbijene flaše svedoče ovoj patnji.
Tražim izlaz iz ovog besmisla.

Tako izgleda

Izgleda,
imam dve leve noge,
pa mi je svejedno,
na koju da ustanem,
a čopor crnih mačaka,
prati me gde god odem,
i prelazi mi put,
već godinama.

Izgleda,
prolazim ispod merdevina,
umesto uličnih bandera,
a u stanu,
otvaram prvo kišobran,
pa onda tek,
pivo, jeftino vino,
i rakiju.

Izgleda,
razbijam ogledala,
jedno za drugim,
kad me rastuži pesma,
umesto čaša,
a petak 13.,
samo mi je vikendom,
i radnim danima.

Potkovica,
žečija šapa,
i detelina sa četiri lista,
ne bi mi pomogli.

Ono što bi meni pomoglo,
sedi pored mene,
ima dugu, kestenastu kosu,
i divne, krupne oči.

Ona mi donosi sreću.
Tako izgleda.