Desi se

Moj grad
najlepši je zimi
po mećavi
kad veje sneg.
Kunem vam se.

Ja čak i ne volim sneg
ne volim zimu.
Desi se
kao sada
da mi stan postane zagušljiv
počne da me peče koža
onda izađem na mećavu
ohladim glavu.

Desi se
kao sada
da zaželim pobeći na planinu
da ne želim videti nijednog čoveka.
A to je apsurdno
ja sam čovek stotinu toplih osmeha
sedim u kafiću
pored prozora
posmatram kako se bele
crepovi gimnazije i rimokatoličke crkve.
Sedim u kafiću
pored prozora
među ljudima.
Govore o brutalnom ubistvu supruge
od strane njenog muža
dok je tek rođeno dete
spavalo u kolevki.

Desi se
kao sada
da se razočaram
u kompletan ljudski rod
najviše u izgubljena mlada srca
onda im u snegu ostavljam
tragove svojih lutanja.
Možda nekome pomognu.
Razmišljam kako je divan
moj grad
najlepši je zimi
po mećavi
kad veje sneg.
Kunem vam se.
Kada prolaznika nema
kad su ove ravne ulice puste.
Desi se.

To sada nije slučaj.
Svaki zavejani prolaznik
koji je naišao
pričao je sagovorniku
o maloletnom momku
koga je drugi momak ubo pravo u srce.
- Zbog droge - reče jedan.
- Zbog cure - reče drugi.
- Iz gluposti - dobacio sam.
Ja čak i ne volim sneg
ne volim zimu
ali moj grad
najlepši je zimi
po mećavi
kad veje sneg.
Kunem vam se.