Suncokreti

Našao sam se u masi,
kojoj nisam pripadao.
Bili su osušeni,
prazni,
mrtvi.
Dok sam ja bio drugačiji,
življi,
vedriji.
Čekao bih jutarnju rosu, povetarac,
i tebe.
Tako prelepu i svetlu.
Kad bi se pojavila,
propinjao bih se, iznad svih,
samo da te vidim,
i osetim tvoju toplinu.
Samo što ti ne znaš,
da ja uopšte postojim,
i ja tebi ne značim,
dok ti meni,
daješ život.
Kad odeš,
sve je mračno,
hladno,
i bolno.
Ostali pognu glave,
i spokojno spavaju.
A ja,
ja te i dalje izgubljeno tražim u noći,
patim bez sna.
Tužno okrećem glavu,
i tražim svoje Sunce.