Promašaj

Ja lebdim.
Stopala ne dodiruju tle,
već lebdim.
Mislim,
sanjam,
dišem.
O tebi.

Treba mi jutro,
gde ćeš obući,
moju kariranu košulju,
gde češ razmaći zavese,
dok se Sunce provlači kroz staklo,
i gori od ljubomore,
prema tvom licu,
krupnim očima i tom malom nosu.

Ali vraćaš me u realnost,
od koje bežim.
Bežiš od mene,
ja bežim u alkohol,
melanholiju i bol,
i ti pobegneš,
u maleni kutak moje nesvesti,
i sve se iznova svodi na bežanje.

I prodao bih svoju dušu,
jeftino,
za tvoj dah na mojim usnama.
Ali to je sve do mene.
Nisam razmišljao i bio oprezan,
i izleteo sam Kupidonu pravo na nišan.
Tebe je, kurvin sin,
izgleda promašio.