Prži

Napolju je bilo pusto,
po tropskoj temperaturi,
ljutitog Sunca,
čarape su mi bile prašnjave,
u šupljim patikama,
dok sam se vraćao iz biblioteke,
i čuo se samo zvuk,
klima uređaja,
i uključenih,
očepljenih televizora,
između redova zgrada.
Tuširam se hladnom vodom,
i kao gušter ležim na krevetu,
i ne pomeram se,
dok čitam genijalnog Krakova,
a televizori viču okolo.

Dolaze sa glupih poslova,
umorni, beživotni,
onda uključuju televizore,
nerviraju se,
dok slušaju laži,
ili samo slepo,
veruju u njih,
dok Sunce prži tlo,
a televizori,
ono što je ostalo,
od njihovih mozgova.