Ulični psi

Pratio me je Mesec,
kao i neka loša sećanja,
od sinoć,
dok su boce zveckale u kesi.
Majke su išle sa decom,
meni u susret,
i povredilo me to,
što su ih sklanjale dalje od mene,
kao da sam,
ubica,
ili da sam bolestan.
Glupi ljudi,
sa svojim predrasudama.

Moj čopor sedeo je,
u mraku,
podvijenh repova,
bili su tihi,
dok su slušali kako im pijan,
mumlam,
ili pričam sam sa sobom,
Mrzim kad zadobijem,
gotovo plačljiv ton,
boli me dok pričam,
o tim stvarima.

Onda se polako razilaze,
odlaze kućama,
pozdravljaju me,
i govore mi da previše pijem.
Onda ponovo ostajemo Mesec i ja,
nikoga više nema na ulicama,
i dok tromo i pijano,
hodam kroz naselje,
nailazim na ulične pse,
koji inače laju na sve prolaznike,
ali samo podignu glavu,
pogledaju me u oči,
i nastavljaju svojim putem,
prepoznavši jednog,

od svojih.