Totalno u kurcu

Svet se toliko brzo okreće,
da nema vremena da posluša,
i vidi i oseti.
Pitam se kada su ti ljudi,
poslednji put gledali u zvezde?
Ali onako da celo veče posvete tome.
Da li su ikada gledali,
na panoramu nekog grada,
i na šta ih je podsetila?
Na šta ih podsećaju železničke,
i autobuske stanice?
Da li ih bilo šta podseća na nešto.
I kako ja onda da zaustavim nekog,
i kažem mu,
- hej, prestani da pričaš,
ućuti malo,
dovati flašu vina,
zapali cigaretu,
sedi,
ispruži noge. -

Poslušaj šta roditelji imaju da ti kažu,
nemoj odmah izleteti na ulicu.
Poslušaj šta beskućnik ima da ti kaže,
možda su svi ostali ludi,
a on jedini nije,
nemoj odmah da ga oteraš.
Poslušaj svoju devojku,
ne služi samo da se slikaš s njom,
da imaš seks s njom,
i prošetaš je da te svi vide s njom.
Nemoj odmah da tražiš zamenu.

I ne moraš ništa da pričaš,
pokaži.
Nema ništa sramotno u tome da osećaš,
zašto bih se plašio svojih emocija?
Pa najjači sam zbog njih,
one me čine ljudskim bićem.
Treba da živiš,
budi povređen i pati,
i voli i ne budi voljen,
sve moraš da prođeš.

Zašto bih pre plakao zbog crtanih filmova,
a ne bih zbog sudbine ljudi?
I kako da objasnim roditeljima da sam introvert,
olabavili bi sa pritiskom,
shvatili bi zašto ponekad prespavam dane,
i ne idem napolje,
među ljude,
zašto toliko pijem,
zašto se vezujem za neke ljude,
i za ovo,
kako da im objasnim,
a da ne liči na kliše scenu iz američkih filmova?

I većina bi mislila:
- tip je totalno u kurcu. -
A ja ipak mislim da je svet totalno u kurcu,
i pitam hiljadu pitanja,
sebe i njega,
da li svi ti ljudi,
imaju nekog,
na koga misle po obdanici,
pa odsutno prolaze ulicama svetlih očiju?
Nekoga na koga ih podsećaju zvezde,
panorama grada,
železničke i autobuske stanice,
na koga misle tokom noći,
da li teško i glasno dišu u krevetu,
ili drhte od usamljenosti,
koja melje kosti?
Da li zbog toga piju mesec dana,
i ne jedu ništa,
gube boju, masu, snagu,
pa ne mogu čašu vode da podignu sa stola?
Da li pomisle,
kako je njihova osoba sada,
da li voli nekog drugog,
ko joj prolazi prstima kroz kosu,
i dodiruje joj lice,
da li kipte od ljubomore,
toliko da Sunce naspram toga izgleda sitno?
Da li ti ljudi pate kao prebijene,
ostavljene džukele,
da li plaču?
Ili su svi oni kukavice,
pa se pretvaraju da ne osete,
ili samo ne osete ovo uopšte?

Jedno je sigurno,
ko to nije osetio,
taj je totalno u kurcu.