Tražeći način

Dani su teški
jedini preživeli upaljač ne pali.
Neizdrživo mi je živeti
u ambalaži koka-kole
ženskih uložaka
šaržeru švercovanog oružja
i hd/3d/smart/led/flat televizoru
kao što je ovaj naš svet.
Pored svega što moram biti
najgore mi je što dugujem novac.
Toliko da me pretvara u fašistu
pa poželim da se ovde
dogodi katastrofa, rat, sukob, pošast
kako bi promenili svest idiota
o tome da novac
ni automobili, ni stanovi
ni trend, ni religija
nisu važni koliko je život.
Tada bi konzerva tune
isteklog roka
vredela više od salonskog rolsrojsa
a vest da je meni nepoznatoj starleti
puko silikon u guzici
manje od flašice vode.

Šetam noću
s apokalipsom u glavi
dok patroliraju policijska kola
osećam
moj kraj miriše na pokošenu travu
i jabuke.
Svaki put kad se probudim
ležim neko vreme u krevetu
zamišljam devojku
koja bi ležala tu ujutru
u zgužvanoj posteljini
isprepletenih nogu sa mojima
naga
ne bi bilo razloga da odem ujutru
bez pozdrava na autobus
dok ljudi kreću na pijacu
a prvi autobusi počinju da voze.
Ne bi bilo razloga za svađom
kada izlazim iz stana
bez rasprave
i tražim u tuđem gradu
kod koga bih prenoćio.

Suicidne misli
periodično mi se ponavljaju
kada sve gubi smisao
kao moj kraj
svoje boje i mirise zimi.
Čovečanstvo mi sve više deluje
kao kazna
kao dug koji plaćam
jer sam nekada davno u Vavilonu izgubio opkladu sa đavolom.
Nisam otkrio šta sam to
toliko želeo
da bih rizikovao
da se nađem
u septičkoj jami kao što je ova.

Nikada mi nisu otkrili
da ne mogu svi
biti pobednici
da postoje i luzeri
otpadnici, odmetnici
propalice, varalice
sve njih morao sam da pronađem
pitam ih šta me zanima
i ne dozvolim da utiču na mene.
Nisu mi rekli da su umetnici
često varalice
koje koriste umetnost
kao izgovor za svoj neuspeh
i svoj odvratni lik.

Nikada mi nisu rekli
da ne pronađu svi ljubav
da postoje i kurve
makroi, psihopate, bolesni
falični, usamljeni, uplašeni
sa kojih se sklanjaju pogledi
onda ih proguta mrak
i samo u mraku ostaju.

Nikada mi nisu pokazali
na one koji su odustali
nisam znao da to mogu biti
i oni koji šetaju naokolo
radnici, klošari, pijanci, samoubice
kojih se društvo stidi.

Prećutali su mi
da socijalni radnici
ne pomažu stvarno
deci bez roditelja
i onima kojima je to potrebno
njihove slučajeve prihvataju
samo za platu, ugled u stranci
i reči hvale baba na pijaci.

U vremenu
kada sve funkcioniše na dodir
meni fale dodiri
da me otupela čula
izdvoje sa trake za proizvodnju.
U vremenu kada se previše priča
mene spasava priča sa prijateljima
u stanu za koji bi organima reda
trebalo vremena da pronađu
da je u toku militarna mobilizacija.
Na raskrsnici periferije
na čijim semaforima se zaustavljaju
kamiondžije, taksisti
kroz koju prolete crna kola
zatamnjenih prozora
čiji su putnici možda ubili dužnika
koji pomisle da smo narkomani
ili dileri
češće nego da smo pesnici
dok tražim
ne razlog
već način da (pre)živim.

Dok o tome
čitanjima poezije
knjigama, pravim ljubavima
pijačnom duvanu
budućnosti, italijanskoj školi fudbala
i litvanskoj školi košarke
uz to kako da budemo siti
prijatelj i ja razmišljamo
šutirajući kamenčiće na asfalt
upaljač mi iznenada proradi
pa će svet još večeras
biti miran
u svojim prividima slobode.
Ja ću popušiti svoju cigaru
neću se ubiti
a sutra ću već tražiti novi način
da to ne uradim.

Odrana dečja kolena

Video sam jednom
kao dečak
druga Necu kako kopa
štapom u zemlji
ispod zelenog luka penjalice
prvo čuli sirene
a onda
videli crveno nebo.
Njegova baba nas je poterala
nazad u stanove.
Između zgrada
na terasi video sam
svoju majku
kako mi viče da se popnem.

Video sam jednom
masu ljudi
kako stoji ispred ulaza
u redovima zgrada
gleda kako iznose leš
čoveka koji je pucao sebi u glavu.
Stoje prašnjavi klinci sa loptom
došli sa terena
Lane, Neca i ja
odranih kolena
rukava zelenih od trave
prilazi klinac iz kraja
kaže ajmo gore
da vidimo
koliko je metaka uspeo da ispali.
Oderemo ga od batina.
Plakao je
rekao je tati za to.
Učlanio se u stranku sad
kad smo napunili 20
taj mali.

Deo sam ove prašine, trave
blata i asfalta
zarastao za grad
ulice i mesta lokala
koja generacijski traju
ili umiru.
Izgrebana kolena
i ožiljci po telu
svedoče da sam dovde živeo.

Sahranite me na deponiji
mog grada
bez pomena
sahranite me pored zelene reke
vrbe će me naklonom ispratiti
sahranite me u nogama devojaka
u kovrdžama
u letnjim suknjama
nek me nose kao nakit.

Spalite me ako żelite
ceo život sam goreo
sve što sam ikada želeo da ostavim
je vatra.

Prospite moj pepeo
po terenu
koji je uvek prašnjav
na kom sam umesto ordenja
nosio masnice
ogrebotine na kolenima.
Na ulice
koje sam bojio svojom krvlju
gazio čitav vek
čije sam devojke zasmejavao
razočarao
podetinjio.
U reku
koja je upijala moje poglede
nosivši ih kao klade
u Dunav i neka daleka mora
nekom drugom Titanu
kojeg je borba sa bogovima
dovela do gledanja u vodu
da bi video moj odraz.

Prospite moj pepeo
po terenu
koji je uvek prašnjav
na kom sam umesto ordenja
nosio masnice
ogrebotine na kolenima
nekim drugim klincima
da i oni isto budu prašnjavi
i na njemu zarade
ogrebano koleno.

Loš momak

Subotu sam počeo
povraćanjem u wc šolju
sa crnim rupama u sećanju
od petka.
Došao je sveštenik
da osveti kuću pred slavu
i dok su moji roditelji i on
vodili uobičajene političke razgovore
mene je glava bolela
pokušavajući da se setim
onako bled
gde sam sinoć bio
gde mi je nestala torba, upaljač
i zdrava pamet.

Pre sedam godina
počeo sam da pijem
nisam mogao da izdržim sebe
druge ljude, vreme, situaciju
u kojoj sam se našao
bez bilo čijeg pitanja i obrazloženja.
Početkom ove godine
prestao sam da pijem
nisam mogao da izdržim sebe
nesposobnog i bezvoljnog.
Trezan nisam mogao da verujem
da sam ja ista osoba
od prethodne večeri.
Pio bih i mešao mnogo pića
glasno bih se smejao
ponekad bio nepristojan i grub
onda bih počeo da mumlam
setio se da sam usamljen
potražio neku devojku
raspoloženu za razgovor
bio bih davež
još gore po nju ako bi se nasmejala
na neku moju glupu šalu
i ja primetim to
ili kako joj oči sijaju.
Brzo bi se to završilo
napravio bih neku glupost
setio se da sam čudan i dosadan
počeo bih da cvilim.

Sve se to dogodilo i sinoć
mislio sam
samo mi je potrebno žensko društvo.
Tako pijan noćima kroz mrak
tražio sam neke usne
pomerao se do zida
na svom krevetu
da vidim kako bi izgledalo
da neka leži baš tu
da joj napravim mesta.
Pričao bih svom odrazu u ogledalu
u prozorima i nekom izlogu
zamišljao da pričam nekoj od njih.
Dešavalo se da sam bio naporan
ali znao sam duboko u sebi
da nikad nisam bio loš momak.

Znao sam tipove
koji su lomili ženska srca
koji su mogli čak i da ih udare
to mi je uvek izgledalo odvratno.
Slušao sam toliko o prljavim igrama
koje se dešavaju
između momaka i devojaka
i uvek bih pomislio koji kurac
zašto bih se uzdržavao
da je pozovem, poljubim
kažem joj šta želim.
Zašto bih pravio sranje i sa njom
kada mi se sranje svejedno događa
na svakom polju.

Desilo se prethodnih godina
kad se nađem sam
razmišljam o toliko stvari
pod stresom sam
izgrizao sam svoje usne
roditelji možda opet izgube posao
ali ja skidam svoju jaknu
kapu i rukavice u Novembru mesecu
dajem ih njoj
i ostajem u košulji.
Popustio sam na fakultetu
nisam platio ratu za mesec
ne mogu da prijavim ispite
pao sam sve prethodne
učio kao konj
lupam po stolu
vičem i psujem
ali ja uštedim nešto novca
i usput svratim u cvećaru
kupim joj cvet
šapućem i tih sam.
Moj prijatelj je poginuo
kada je sve procvetalo
bled sam danima
ništa me još nije stiglo
znam da će se obrušiti
ali ja sedim pored reke
posle svirke benda
tako je htela
slušam o njenom fakultetu
žali mi se na profesore
kažem samo, biće to dobro
pametna si ti.
Nervozan sam u masi
tresu mi se ruke
znoje mi se dlanovi
ali ja je držim za ruku
dok hodamo
provlačim joj prste kroz kosu
sve je u redu sa mnom.
Htela je da prespavam kod nje
cimerka joj nije tu
drhti mi u rukama
dok je svlačim
a ja sam zaljubljen u drugu
pizda
ne mogu da je pogledam u oči
a kamoli nešto više.
Sedi pored mene
kaže svakom se desi
do mene je sigurna sam.
Nije, kažem
mnogo pijem u poslednje vreme.
A ja sam zaljubljen u drugu
pizda
svejedno ležim pored nje celo veče
mazim je
iskupljujem se što sam pizda
govorim kako volim da ćutim.
Ne volim mnogo da pričam
a volim da ležim sa devojkom u krevetu
i ćutim, kažem.

Šetam po lepoj toploj večeri
dobro poznatim ulicama
nerviram se što nemam novca
cigara, usamljen sam
prisećam se tih prethodnih godina
pitam se da li sam loš momak.
Ispred ulaza u zgradu
vidim odvratnu veliku crnu bubu
izvrnutu na leđima
panično pokušava da se vrati na noge
razmišljam da je zgazim
međutim okrećem je na noge.
Počinje kiša
i ja odlazim gore u stan
da legnem u krevet.
Sam.