уторак, 9. мај 2017.

Odrana dečja kolena

Video sam jednom
kao dečak
druga Necu kako kopa
štapom u zemlji
ispod zelenog luka penjalice
prvo čuli sirene
a onda
videli crveno nebo.
Njegova baba nas je poterala
nazad u stanove.
Između zgrada
na terasi video sam
svoju majku
kako mi viče da se popnem.

Video sam jednom
masu ljudi
kako stoji ispred ulaza
u redovima zgrada
gleda kako iznose leš
čoveka koji je pucao sebi u glavu.
Stoje prašnjavi klinci sa loptom
došli sa terena
Lane, Neca i ja
odranih kolena
rukava zelenih od trave
prilazi klinac iz kraja
kaže ajmo gore
da vidimo
koliko je metaka uspeo da ispali.
Oderemo ga od batina.
Plakao je
rekao je tati za to.
Učlanio se u stranku sad
kad smo napunili 20
taj mali.

Deo sam ove prašine, trave
blata i asfalta
zarastao za grad
ulice i mesta lokala
koja generacijski traju
ili umiru.
Izgrebana kolena
i ožiljci po telu
svedoče da sam dovde živeo.

Sahranite me na deponiji
mog grada
bez pomena
sahranite me pored zelene reke
vrbe će me naklonom ispratiti
sahranite me u nogama devojaka
u kovrdžama
u letnjim suknjama
nek me nose kao nakit.

Spalite me ako żelite
ceo život sam goreo
sve što sam ikada želeo da ostavim
je vatra.

Prospite moj pepeo
po terenu
koji je uvek prašnjav
na kom sam umesto ordenja
nosio masnice
ogrebotine na kolenima.
Na ulice
koje sam bojio svojom krvlju
gazio čitav vek
čije sam devojke zasmejavao
razočarao
podetinjio.
U reku
koja je upijala moje poglede
nosivši ih kao klade
u Dunav i neka daleka mora
nekom drugom Titanu
kojeg je borba sa bogovima
dovela do gledanja u vodu
da bi video moj odraz.

Prospite moj pepeo
po terenu
koji je uvek prašnjav
na kom sam umesto ordenja
nosio masnice
ogrebotine na kolenima
nekim drugim klincima
da i oni isto budu prašnjavi
i na njemu zarade
ogrebano koleno.

Нема коментара:

Постави коментар