O čemu sanjam

Moji prsti dugo se igraju
tvojom kosom.
Pričam ti o bolu
ispred tebe se režem
od vrata do trbuha
kako bih ti dokazao da unutra
imam nešto više od krvi, žila i organa
što bi moglo da me boli.
Uvek sam ti pričao šta osećam
nikada nisam stigao da ti ispričam
o čemu sanjam.

Sanjao sam svoju majku
bez njene riđe kose
uvele suncokrete u polju.
Sanjao sam zimu
dugu i hladnu.
Severno ledeno more
i ljude kao lednike
kako plutaju oko mene.
Utapam se i smrzavam
i to se nastavlja kad se probudim.
Sanjao sam da sam prestao da lażem
i da ništa od mene nije ostalo.
Bio sam još jedan kalup u fabrici
na trakama za proizvodnju
još jedan kip u parku
koji niko ne primećuje
po kome čuče ptice.

Sanjao sam da sam bio primoran
da odem.
Da me moj grad
otac, koji me je podigao
ošamario i oterao
čim sam prohodao i progovorio o bolu.
Da bolim sve ljude
kada razgovaramo
da sam poput gubavca izbegavan
zbog bola koji nosim
očigledno, poput grubog šala
ili tesnih cipela.
Ja ovde ništa i nemam
a sve moram da ostavim.

Moji prsti dugo se igraju
tvojom kosom.
Sanjao sam da sam ogluveo i oslepeo
i plakao sam, plakao
jastuk natopio prozirnim očima.
Sanjao sam da sam poludeo
i smejao se, smejao
svim ljudima na ulici u lice
od pljuvanja i batina smejao se još jače.
Onda niko više nije obraćao pažnju
i sanjao sam da sam se tresao
zatim ubio
crnom zaboravu u usta skočio.

Moji prsti dugo se igraju
tvojom kosom.
Nikada nisam stigao da ti ispričam
o čemu sanjam.
Sanjao sam svoju majku
bez njene riđe kose
uvele suncokrete u polju.
Sanjao sam zimu
dugu i hladnu
i
ni traga čoveku
stotinama kilometara oko nas.
Sanjao sam...

Ni traga tebi
stotinama kilometara oko mene.