Pitanja

Svet je srča i sumpor
nije sigurno ići ogoljen.
Odelo i šminka mimičara
počinju da žuljaju kožu.

Okrenuo sam se šumi
i stabla povijenih vrhova
naklonom me pozdravljaju
izvrću kičmu u luk.

I traže me, u daljini čujem
ali ne znam put natrag.
Ni siguran nisam želim li
da budem pronađen.

Stabla su ova - Hidra.
Da iko krči put do mene
stvoriće se tri nova.

Izvan, u očima mi piše:
Ovo je samo telo moje
odavno sam negde drugde

Moj bog

Stvarniji je od bilo čijeg
nije zapisan ni u jednoj svetoj knjizi.
Obraćao mi se čitavo detinjstvo
kroz pesmu pre spavanja
odgovarao na moje zahteve i molitve
kada ih usta ne bi izgovarala.

Moj bog je bolestan
zbog toga mrzim život
što ga bezrazložno ubija
život koji me je on učio da volim.
Poput suncokreta pognuo je glavu
s koje pada kiša riđe boje
on se i dalje danima smeje
iako ga noću
čujem kako plače.

Kada mi se ukaže njegovo teme
zavija ga u marame
kako ne bih video
da je njegova zlatna glava smrtna.
Njemu nedostaju ostala deca
kojoj sada zbog bolesti
ne može da peva
ona ne znaju
zašto im se više ne prikazuje
ne znaju da je naš bog smrtan.

Mi ga i ne nazivamo bogom.
Ostaloj deci rekao je da ga zovu:
vaspitačice
samo je meni rekao da ga zovem:
majka.

Pruga

Probudio me kašalj u šest ujutru.
Sećam se neprospavanih noći
koje sam proveo udišući bosiljak
razne masti i sirće iz obloga
obmotanih na zglobovima.
Otac mi je tada oblačio jaknu
uzimao ključeve od auta
i vozio do pruge na kraju naselja.
Na kastefonu je pustio "Mutnu rijeku"
od Atomskog Skloništa
da me zvuci saksofona i motora smire.
Posmatrali smo teške teretne vagone
koji su sporo nailazili.
Voz se oglasio kao dinosaurus
otac je zatrubio, nasmejao se
mahali smo mašinovođi
i uzvraćao je.

Tip s kojim radim čekao je u kombiju
vozili smo se na drugi kraj grada
bez muzike na radiju.
Utovarali tri stotine kutija
bez izgovorene reči.
Svaka nam je bila dodatak
već postojećem teretu.
Gledao sam njegov okamenjeni lik
kad smo završili i seli u kabinu.
Naišli smo na šine i spuštenu rampu
uključio je radio i čula se poznata pesma.
Voz je prilazio i zatrubio
pružio sam ruku preko vozača i table
pritisnuo volan i mahnuo mašinovođi.
Otac me pogledao i nasmejao se.

Poznajem tipa

Majka tvrdi
kako nije želeo na svet.
Namučila se na porođaju
kao nikada.
Hranjen ljubavlju
od tada beznadežno
pruža je i traži.

Vaspitačima se mešao u posao.
Nije želeo na spavanje
ostaloj deci
govorio je izmišljene priče.
Slušali su ga
niko više nije spavao.
Bio bi najbolji govornik u parku
ostale beskućnike ne bi primećivali.

Slatkorečivi lažov i manipulator.
Priznao bi empatiju
kao svoj jedini talenat.
Kad su ljudi u pitanju:
jedimo malo, pijmo mnogo
i razgovarajmo nasamo.
Poglede devojaka
povremeno izbegava
pažljivo sluša
ponudi nešto slatko, hranu ili reči
i nada se da neće biti povređen.

Ne podnosi me.
toliko ljudi stavljam pre njega.
Pokušava da zaboravi
a noću meljem o svemu
što nije rekao ili uradio
krivi me za neuspehe.
U očima mu vidim
kad nam se sretnu
u nekom od četiri
velika ogledala.

Stari vek

Ne možeš biti avanturista
obilazeći nalazišta.
Ljude su već iskopali
i izložili u muzejima.
Zauvek ćeš se igrati
prašinom i kostima.

Od papira sam napravio
vremensku mašinu
i vraćao se.
Pravio sam ljude
događaje i reči.
Asirci su zapisali:
bogovi su načinili
ljude od zemlje.

Postao sam
asirsko božanstvo
a bogovi su
kao što znamo
vrlo usamljeni