Pruga

Probudio me kašalj u šest ujutru.
Sećam se neprospavanih noći
koje sam proveo udišući bosiljak
razne masti i sirće iz obloga
obmotanih na zglobovima.
Otac mi je tada oblačio jaknu
uzimao ključeve od auta
i vozio do pruge na kraju naselja.
Na kastefonu je pustio "Mutnu rijeku"
od Atomskog Skloništa
da me zvuci saksofona i motora smire.
Posmatrali smo teške teretne vagone
koji su sporo nailazili.
Voz se oglasio kao dinosaurus
otac je zatrubio, nasmejao se
mahali smo mašinovođi
i uzvraćao je.

Tip s kojim radim čekao je u kombiju
vozili smo se na drugi kraj grada
bez muzike na radiju.
Utovarali tri stotine kutija
bez izgovorene reči.
Svaka nam je bila dodatak
već postojećem teretu.
Gledao sam njegov okamenjeni lik
kad smo završili i seli u kabinu.
Naišli smo na šine i spuštenu rampu
uključio je radio i čula se poznata pesma.
Voz je prilazio i zatrubio
pružio sam ruku preko vozača i table
pritisnuo volan i mahnuo mašinovođi.
Otac me pogledao i nasmejao se.