Moj bog

Stvarniji je od bilo čijeg
nije zapisan ni u jednoj svetoj knjizi.
Obraćao mi se čitavo detinjstvo
kroz pesmu pre spavanja
odgovarao na moje zahteve i molitve
kada ih usta ne bi izgovarala.

Moj bog je bolestan
zbog toga mrzim život
što ga bezrazložno ubija
život koji me je on učio da volim.
Poput suncokreta pognuo je glavu
s koje pada kiša riđe boje
on se i dalje danima smeje
iako ga noću
čujem kako plače.

Kada mi se ukaže njegovo teme
zavija ga u marame
kako ne bih video
da je njegova zlatna glava smrtna.
Njemu nedostaju ostala deca
kojoj sada zbog bolesti
ne može da peva
ona ne znaju
zašto im se više ne prikazuje
ne znaju da je naš bog smrtan.

Mi ga i ne nazivamo bogom.
Ostaloj deci rekao je da ga zovu:
vaspitačice
samo je meni rekao da ga zovem:
majka.