Dva kestena

Pogled u njih seti me svega,
na držanje za ruke u dane pre snega.
Na listopadna drveća, bez krošnji i selica ptica,
na sreću i nasmejana lica.

Na jesenje dane i kestenje na zemlji,
uz te uspomene osmeh se budi u meni.
Na jesen me sećaju, na stazu žutog lišća,
na poljubac ispod kestena i na jutra kišna.

Sećaju me na vetar, koji sa opalim lišćem tango igra,
na mlađe godine i dane bez briga.
U džep bih stavio njih, da ne krase lepo lice,
kestena dva i na njima trepavice.