Budi malo moja?

Dovoljno si bila,
usamljena.
Dosta si bila,
napeta.
Previše si bila,
povređena.
Dovoljno si dugo,
držala gard,
opusti se.

Imam samo da ponudim,
ovo srce u koncima,
ali ono voli,
svakim otkucajem.
I imam povređenu dušu,
ali bar je imam.
I imam ceo jedan svet,
koji krijem od ostalih.
Pokloniću ga tebi.

Dovoljno si bila,
svoja,
i njegova,
i svačija.
Budi malo moja?
Sad,
za promenu.

Protiv sudbine

Odavno mi je jasno,
da nemam sreće.
Svet je protiv mene.
On me želi mrtvog.

U mom gradu,
živeo je poznati pisac
i pesnik.
Poslao sam mu,
nešto što sam pisao.
Pohvalio me je,
rekao da se izdvajam,
i da sam talentovan.
Ponudio se da mi pomogne.
Umro je nedugo zatim.
Infarkt, 42 godine.

Došao sam u kontakt,
sa jednom ženom,
koja poznaje izdavače,
urednike i lektore,
takođe, sama ima izdavalaštvo,
nije iz mog grada.
Svidelo joj se šta pišem,
i ponudila se da mi pomogne,
i izda neke moje zbirke,
čim nađe malo vremena.
To izdavalaštvo se kasnije,
ugasilo.

Svet se prevario,
ako je mislio da ću prestati.
Ne razmišljam da odustanem.
Štaviše,
sada sam razjaren, ljut,
i motivisan.

Vulkani će oživeti,
mojom poezijom,
makar mi to bilo poslednje.

Ostavi ovo nama

Ne piši.
Foliraš se,
tebi ovo ne znači ništa.
Prekini,
odustani.
Ako imaš novca,
nemaš o čemu da brineš.
Ako tvoj tata,
ima novca,
onda nema o čemu da brine.
Ne nervira se,
i ne razmišlja,
da li će njegova deca jesti.
I nije bolestan,
i ti nemaš o čemu da brineš.
Ovo radiš zbog drugih,
ti ne patiš.
Samo živi,
i troši svoj ili tatin novac.

Moj ćale nema novca,
zabrinut je i nesrećan,
jer pored mene ima i mog mlađeg brata.
I moj ćale guta šaku šarenih tableta,
i moj mlađi brat i ja smo zabrinuti i nesrećni.
Moj mlađi brat je još mali,
i ne razume.
Ja razumem,
i patim.
Ja pišem,
ja čitam,
ja bežim.

Molim te,
tebi ovo ništa ne znači,
ne kvari nam i ostavi nam,
jedinu stvar koju volimo,
jedinu stvar koja nam pruža bekstvo.

U prolazu

U prolazu,
ljudi okreću ili spuštaju,
svoje prljave obraze,
a ja, koji nosim oba čista,
iskren pod nebom,
uvek ih prvi dozovem.
I na svu tu, njima, neprijatnu situaciju,
dodam i jedan osmeh,
da im bude još teže.

Težina

Na početku života,
i kao deca,
svi imamo istu težinu.
Teški smo 21 gram.
Kasnije, tokom života,
većina ljudi,
svoju težinu,
meri u kilogramima.
Oni su izgubili sebe.

Mi nismo,
ono što vidimo,
u ogledalu, na slikama.
Mi smo nevidljivi.
Mi smo, ustvari, duše.
koje žive u potrošnim telima,
i posle toga idu na mesto
kom zaista pripadaju.
Ali ne svi.

Rekoh, mnogi izgube dušu,
izgube sebe,
svoju težinu mere u kilogramima.
Od njih nije ostalo ništa drugo,
do mešine, pune kostiju, sala, mesa i organa,
koje dišu, žderu i plaćaju račune,
dok ne prestanu da dišu.

Živim

Kako život može da dosadi?
Život je jedinstven, dar,
i samo je jedan.
Smrt je dosadna i laka,
za slabiće je.
Najlakše je umreti,
a najteže je živeti.
Još teže je biti živ,
u svetu gde su svi doživeli,
duševnu, najgoru smrt,
njima je ostalo,
samo da čekaju kraj.

Pronađi svoje bekstvo.
Koliko sam samo ja bežao,
od svađa u stanu,
od realnosti, besparice i tuge.
Bežao sam u noć i alkohol,
i šetao besno i užurbano,
uličicama i sokacima.

Vikao sam i gnevio ulične svetiljke,
koje svedoče o našim šetnjama,
vikao sam na mutni, smaragdni Tamiš,
koji priča o našim zagrljajima.
Bio sam ljut na uspavljujuću jesen,
koja je lišćem pokrila,
tragove naših koraka.

Sedeo sam usamljen,
daleko od gradskog svetla i buke,
gledao u reku i zvezde.
Ispovedao se zvezdama,
jer one uvek sve pažljivo slušaju,
voleo sam noć,
kad me pokrije mračnim kaputom.

Od milion, meni dragih zvezda,
i dalje su mi najdraže one, u tvojim očima.
I sada sam dobro,
ustvari nisam, uopšte,
ali živim.

Svoj

Idiotske stvari,
postale su normalne danas.
Sve o čemu čovečanstvo,
nije ni sanjalo, sve gluposti,
postale su normalne i svakodnevica.
A prave vrednosti, umetnost,
muzika sa dušom,
postale su retkost.
Nisu normalne, dakle.
Ako ti neko kaže da si lud,
da nisi normalan, ili slično,
smatraj se posebnim,
drugačijim, originalnim,
svojim, smatraj se svojim.

Budi svoj,
upijaj znanja,
ali ostani svoj.
Ne upravljaj se,
po potrebi i mišljenju drugih.
Ako poštuješ svoje JA,
i drugi će.
Naći ćeš prave ljude,
naći će oni tebe.
Samo molim te,
izdrži!