Živim

Kako život može da dosadi?
Život je jedinstven, dar,
i samo je jedan.
Smrt je dosadna i laka,
za slabiće je.
Najlakše je umreti,
a najteže je živeti.
Još teže je biti živ,
u svetu gde su svi doživeli,
duševnu, najgoru smrt,
njima je ostalo,
samo da čekaju kraj.

Pronađi svoje bekstvo.
Koliko sam samo ja bežao,
od svađa u stanu,
od realnosti, besparice i tuge.
Bežao sam u noć i alkohol,
i šetao besno i užurbano,
uličicama i sokacima.

Vikao sam i gnevio ulične svetiljke,
koje svedoče o našim šetnjama,
vikao sam na mutni, smaragdni Tamiš,
koji priča o našim zagrljajima.
Bio sam ljut na uspavljujuću jesen,
koja je lišćem pokrila,
tragove naših koraka.

Sedeo sam usamljen,
daleko od gradskog svetla i buke,
gledao u reku i zvezde.
Ispovedao se zvezdama,
jer one uvek sve pažljivo slušaju,
voleo sam noć,
kad me pokrije mračnim kaputom.

Od milion, meni dragih zvezda,
i dalje su mi najdraže one, u tvojim očima.
I sada sam dobro,
ustvari nisam, uopšte,
ali živim.