Protiv sudbine

Odavno mi je jasno,
da nemam sreće.
Svet je protiv mene.
On me želi mrtvog.

U mom gradu,
živeo je poznati pisac
i pesnik.
Poslao sam mu,
nešto što sam pisao.
Pohvalio me je,
rekao da se izdvajam,
i da sam talentovan.
Ponudio se da mi pomogne.
Umro je nedugo zatim.
Infarkt, 42 godine.

Došao sam u kontakt,
sa jednom ženom,
koja poznaje izdavače,
urednike i lektore,
takođe, sama ima izdavalaštvo,
nije iz mog grada.
Svidelo joj se šta pišem,
i ponudila se da mi pomogne,
i izda neke moje zbirke,
čim nađe malo vremena.
To izdavalaštvo se kasnije,
ugasilo.

Svet se prevario,
ako je mislio da ću prestati.
Ne razmišljam da odustanem.
Štaviše,
sada sam razjaren, ljut,
i motivisan.

Vulkani će oživeti,
mojom poezijom,
makar mi to bilo poslednje.