Više sam vremena provodio kod nje u kući,
nego u svom stanu.
Ležao bih i pričao joj,
obeznanjen, pijan ili van svesti.
U suštini,
isto je kao kad bih sam razmišljao u sobi,
samo što sam pričao na glas.
Prevrtala bi očima,
nešto ozbiljno bi kenjala o mom stanju,
i tad bi se uključio moj defanzivni mehanizam stoke.
Zahrkao bih.
I jedno njeno - idiote! - za laku noć.
Ujutru bih se probudio,
sa tornadom u lobanji,
počešao bih muda,
i otišao da se umijem.
Izbegavao bih svoj lik u ogledalu,
a ona bi mene.
- E, jesmo se mi sinoć...? -
Prekinula me jednim oštrim i besnim - ne. -
Do podneva bih se već doveo svesti,
rekao joj par slatkih reči,
i ponovo je imao na svojim grudima.
Znojili smo se i pribili jedno uz drugo,
i tada zver u meni nastupa.
- Polako, čekaj. - smešila se,
dok mi je pomerala ruku od svog međunožja.
Ta devojka sa mnom gotovo više i nema posla.
- Hej, stani, čekaj. - već je zvučala malo uplašeno.
Ljubio sam je i grizao po vratu i zver nije odustajala.
- Dosta! - ozbiljno i glasno je rekla,
kad me je odgurnula od sebe,
preplašena i zadihana.
Uspostavio sam kontrolu nad sobom,
i video da sam joj zamalo turio tu stvar unutra.
- Šta se dešava sa tobom? - izustila je.
- Gledaj, mala, šta čekamo više? - rekao sam.
- Znala sam! Tebi je samo do toga stalo. - klasična priča je počela...
- Ali mala, zašto misliš... - pokušao sam ponovo da joj objasnim.
- Zašto se ne ponašaš malo više kao što pišeš u pesmama? - o, ne.
- Stani malo, ne mešaj u ovo moje pesme sad... - rekoh, ali prekinula me ponovo.
- Govoriš kako si to pravi ti, jedna romantična, emotivna i krhka duša,
i kako si iskren u svojim pesmama, ali nisam to još videla od tebe! -
Sad je samo ona govorila, ja sam ćutao, miran.
- Tako divno pišeš o devojkama iz svojih pesama, zašto ja to ne vidim? -
Priznajem, lepo mi je sa njom,
ali koliko god to izbegavao,
znam da je ona devojka koja nema velike snove,
ni ciljeve, niti razume patnje za nešto veće.
Ne trudi se da neguje svoju dušu,
zamlaćuje se sranjima.
Naravno da se ophodim prema devojkama iz svojih pesama romantično,
i divno.
- Ali mala...ti nisi devojka iz mojih pesama. - tražila je iskrenost.
I tako sam u gaćama bio izbačen u dvorište,
obukao se i krenuo ka stanu.
Devojke iz mojih pesama,
beže, ili se skrivaju, ili su ih pronašli pre mene,
i bezuspešno i jadno im tražim zamenu,
da se ne bih raspao od usamljenosti.
nego u svom stanu.
Ležao bih i pričao joj,
obeznanjen, pijan ili van svesti.
U suštini,
isto je kao kad bih sam razmišljao u sobi,
samo što sam pričao na glas.
Prevrtala bi očima,
nešto ozbiljno bi kenjala o mom stanju,
i tad bi se uključio moj defanzivni mehanizam stoke.
Zahrkao bih.
I jedno njeno - idiote! - za laku noć.
Ujutru bih se probudio,
sa tornadom u lobanji,
počešao bih muda,
i otišao da se umijem.
Izbegavao bih svoj lik u ogledalu,
a ona bi mene.
- E, jesmo se mi sinoć...? -
Prekinula me jednim oštrim i besnim - ne. -
Do podneva bih se već doveo svesti,
rekao joj par slatkih reči,
i ponovo je imao na svojim grudima.
Znojili smo se i pribili jedno uz drugo,
i tada zver u meni nastupa.
- Polako, čekaj. - smešila se,
dok mi je pomerala ruku od svog međunožja.
Ta devojka sa mnom gotovo više i nema posla.
- Hej, stani, čekaj. - već je zvučala malo uplašeno.
Ljubio sam je i grizao po vratu i zver nije odustajala.
- Dosta! - ozbiljno i glasno je rekla,
kad me je odgurnula od sebe,
preplašena i zadihana.
Uspostavio sam kontrolu nad sobom,
i video da sam joj zamalo turio tu stvar unutra.
- Šta se dešava sa tobom? - izustila je.
- Gledaj, mala, šta čekamo više? - rekao sam.
- Znala sam! Tebi je samo do toga stalo. - klasična priča je počela...
- Ali mala, zašto misliš... - pokušao sam ponovo da joj objasnim.
- Zašto se ne ponašaš malo više kao što pišeš u pesmama? - o, ne.
- Stani malo, ne mešaj u ovo moje pesme sad... - rekoh, ali prekinula me ponovo.
- Govoriš kako si to pravi ti, jedna romantična, emotivna i krhka duša,
i kako si iskren u svojim pesmama, ali nisam to još videla od tebe! -
Sad je samo ona govorila, ja sam ćutao, miran.
- Tako divno pišeš o devojkama iz svojih pesama, zašto ja to ne vidim? -
Priznajem, lepo mi je sa njom,
ali koliko god to izbegavao,
znam da je ona devojka koja nema velike snove,
ni ciljeve, niti razume patnje za nešto veće.
Ne trudi se da neguje svoju dušu,
zamlaćuje se sranjima.
Naravno da se ophodim prema devojkama iz svojih pesama romantično,
i divno.
- Ali mala...ti nisi devojka iz mojih pesama. - tražila je iskrenost.
I tako sam u gaćama bio izbačen u dvorište,
obukao se i krenuo ka stanu.
Devojke iz mojih pesama,
beže, ili se skrivaju, ili su ih pronašli pre mene,
i bezuspešno i jadno im tražim zamenu,
da se ne bih raspao od usamljenosti.
Нема коментара:
Постави коментар