Postaje hladno,
kroz noć posmatram,
gde se završava dim cigare,
a gde počinje moj topli dah.
Zima se bliži,
a to znači,
da moram brzo da izađem iz depresije,
i prestanem da budem sjeban,
a opet sam počeo da pijem,
i vraćam se u uspomene,
a to nije dobro.
Poslednje dve zime jedva sam preživeo.
Ne podnosim zimu,
mrzim da gacam po bljuzgi,
u kojoj su pomešani blato i sneg,
a nisam imao čizme,
pre dve godine,
pa sam išao u bušnim patikama,
i ledili su mi se prsti na mokrim nogama.
Mrzim zimu,
jer sve je jednobojno,
mrtvo i hladno.
Utiče na moje raspoloženje,
depresivan sam,
razmišljam o smrti,
i imam suicidne misli.
Kad oblačim svoj kaput,
setim se kako je postava unutra,
bila krvava pre dve godine,
od padanja,
i smrdela je na neku brlju.
Sedeli bismo u kolima,
ili u garaži i pili celu noć.
Četiri noći za redom bežali smo od policije,
i četiri dana za redom nisam video Sunce,
onda sam se uplašio.
U potezu od Svetog Nikole,
pa do početka februara,
imao sam četiri nepovezana, trezna dana,
i bilo je mučno,
mislio sam da sam prošao najgore vreme svog života.
Već sledeće zime,
trošio sam novac namenjen za plaćanje računa,
po kafanama,
i ponovo svakodnevno pio kod garaže,
odvojio bih se malo sa strane da pušim,
i slušam Frenka Sinatru,
dok su oni u garaži slušali Sinana, Tomu i ostale.
Pre nego što bi nam isključili struju,
nalazio bih novac kako znam i umem.
Kada pogledam kako sam se pre tih zima osećao,
i zbog čega sam patio,
deluje mi kao šala,
kao mačiji kašalj,
za ono kako se osećam i patim sada.
Ne mogu da se ofrkestim,
od njenih reči i dodira,
od njenog hoda i priče,
a moram da idem dalje,
i sve one kažu da sam poseban i zanimljiv,
pozitivan i da im prijam,
i samo se od toga pretvorim,
u jedan jadni oblik života,
patetičnog usamljenika,
i postanem odvratan i njima i sebi.
Ali nesvesno odbijam svaku,
jer je tražim u njima,
a nikada je tako neću naći.
Takođe, ćale mi je rekao da zbog svoje bolesti,
možda neće više raditi,
i živećemo samo od majčine skresane plate.
I dok palim novu cigaru upaljačem,
koji je jedino što mi je ostalo od nje,
pored uspomena,
svestan sam da će ova zima biti najhladnija,
i najgora do sad,
i da mi je ostalo jako malo vremena,
da se izvučem iz svega ovoga,
i uspem.
kroz noć posmatram,
gde se završava dim cigare,
a gde počinje moj topli dah.
Zima se bliži,
a to znači,
da moram brzo da izađem iz depresije,
i prestanem da budem sjeban,
a opet sam počeo da pijem,
i vraćam se u uspomene,
a to nije dobro.
Poslednje dve zime jedva sam preživeo.
Ne podnosim zimu,
mrzim da gacam po bljuzgi,
u kojoj su pomešani blato i sneg,
a nisam imao čizme,
pre dve godine,
pa sam išao u bušnim patikama,
i ledili su mi se prsti na mokrim nogama.
Mrzim zimu,
jer sve je jednobojno,
mrtvo i hladno.
Utiče na moje raspoloženje,
depresivan sam,
razmišljam o smrti,
i imam suicidne misli.
Kad oblačim svoj kaput,
setim se kako je postava unutra,
bila krvava pre dve godine,
od padanja,
i smrdela je na neku brlju.
Sedeli bismo u kolima,
ili u garaži i pili celu noć.
Četiri noći za redom bežali smo od policije,
i četiri dana za redom nisam video Sunce,
onda sam se uplašio.
U potezu od Svetog Nikole,
pa do početka februara,
imao sam četiri nepovezana, trezna dana,
i bilo je mučno,
mislio sam da sam prošao najgore vreme svog života.
Već sledeće zime,
trošio sam novac namenjen za plaćanje računa,
po kafanama,
i ponovo svakodnevno pio kod garaže,
odvojio bih se malo sa strane da pušim,
i slušam Frenka Sinatru,
dok su oni u garaži slušali Sinana, Tomu i ostale.
Pre nego što bi nam isključili struju,
nalazio bih novac kako znam i umem.
Kada pogledam kako sam se pre tih zima osećao,
i zbog čega sam patio,
deluje mi kao šala,
kao mačiji kašalj,
za ono kako se osećam i patim sada.
Ne mogu da se ofrkestim,
od njenih reči i dodira,
od njenog hoda i priče,
a moram da idem dalje,
i sve one kažu da sam poseban i zanimljiv,
pozitivan i da im prijam,
i samo se od toga pretvorim,
u jedan jadni oblik života,
patetičnog usamljenika,
i postanem odvratan i njima i sebi.
Ali nesvesno odbijam svaku,
jer je tražim u njima,
a nikada je tako neću naći.
Takođe, ćale mi je rekao da zbog svoje bolesti,
možda neće više raditi,
i živećemo samo od majčine skresane plate.
I dok palim novu cigaru upaljačem,
koji je jedino što mi je ostalo od nje,
pored uspomena,
svestan sam da će ova zima biti najhladnija,
i najgora do sad,
i da mi je ostalo jako malo vremena,
da se izvučem iz svega ovoga,
i uspem.
Нема коментара:
Постави коментар