Da li je put našao mene,
ili sam ja onda našao put,
ne znam.
Znam samo da sam zahvalan ovome,
i ceo sam u ovome.
Sve što proživim,
sve što osetim,
svako koga upoznam, pogledam,
naći će se ovde jednom.
Svi ti vozovi i gradovi,
po kojima sam se vucarao,
sve devojke zbog kojih sam patio,
pokretale su ovaj točak.
Posmatram sve,
i sve pamtim,
pa koliko god da sam pijan,
koža će početi da svrbi,
negde ispod,
i moje misli će jurnuti ka sastavljanju ovoga.
Bes, inat i bunt,
postali su snaga,
ove patike kroz koje osetim vetar i prašinu,
ćaletove blede košulje koje nosim,
sve je to postalo snaga.
Patnja mojih roditelja,
koje poštujem i volim,
i čiju bol osećam,
postala je inspiracija i snaga,
ali da se ne bih roknuo,
nešto je moralo da pomogne.
Ti pisci bili su jako dobri prijatelji,
besmrtnici su mi spašavali život.
Ja imam neko svoje ludilo,
tuđe mi ne treba,
i gradio sam ga,
koristeći se njihovim pojedinim stvarima,
koje sam smatrao za prave.
Dve godine sam se vucarao pijan,
u periodu od 2011 - 2013. godine,
kad nisam pokušavao da se posvetim pisanju,
i ništa nisam čitao.
Onda su me spasili Fante, Bukovski,
i Selindžer.
Došao sam i do samostalnih književnih večeri,
i adrenalin me ne radi toliko zbog treme,
koliko znanje da me stvari koje ću čitati bole,
jer su iskrene i snažne i sve ulažem u njih.
Pijan sam ušetao u wc te alternativne rupe,
čekao sam da se kabina oslobodi,
a ta riba je buljila u mene.
- Izvoli? - neprijatno sam se nasmejao.
- Znam ja tebe, aha! - bila je pijanija od mene.
U wc-u su bila još dva lika i posmatrala situaciju.
- Ti pišeš one pesme, čitala sam! -
drala se i lupila me po ruci.
Okrenula se ka onoj dvojici.
- Vi morate da pročitate to ljudi, ej! -
- U redu je momci, samo zanemarite,
ništa vi ne morate. - klimnuli su glavama i smejali se.
- Ali provalila sam te hahaha! -
- A jel? -
- Ti kopiraš Bukovskog! Ti se ponašaš kao on,
i želiš da ličiš na njega hahaha! -
Nasmejao sam se.
- Ti meni ličiš na jednu devojku, zapravo. -
napravila je upitnu facu.
- Da, da! Ličiš mi na jednu divnu i zgodnu devojku -
iskezila se od uva do uva.
- kojoj sam u ovoj kabini prošli vikend,
ova dva prsta zabio u... -
dobio sam šamarčinu i izašla je.
Ne prija a?
ili sam ja onda našao put,
ne znam.
Znam samo da sam zahvalan ovome,
i ceo sam u ovome.
Sve što proživim,
sve što osetim,
svako koga upoznam, pogledam,
naći će se ovde jednom.
Svi ti vozovi i gradovi,
po kojima sam se vucarao,
sve devojke zbog kojih sam patio,
pokretale su ovaj točak.
Posmatram sve,
i sve pamtim,
pa koliko god da sam pijan,
koža će početi da svrbi,
negde ispod,
i moje misli će jurnuti ka sastavljanju ovoga.
Bes, inat i bunt,
postali su snaga,
ove patike kroz koje osetim vetar i prašinu,
ćaletove blede košulje koje nosim,
sve je to postalo snaga.
Patnja mojih roditelja,
koje poštujem i volim,
i čiju bol osećam,
postala je inspiracija i snaga,
ali da se ne bih roknuo,
nešto je moralo da pomogne.
Ti pisci bili su jako dobri prijatelji,
besmrtnici su mi spašavali život.
Ja imam neko svoje ludilo,
tuđe mi ne treba,
i gradio sam ga,
koristeći se njihovim pojedinim stvarima,
koje sam smatrao za prave.
Dve godine sam se vucarao pijan,
u periodu od 2011 - 2013. godine,
kad nisam pokušavao da se posvetim pisanju,
i ništa nisam čitao.
Onda su me spasili Fante, Bukovski,
i Selindžer.
Došao sam i do samostalnih književnih večeri,
i adrenalin me ne radi toliko zbog treme,
koliko znanje da me stvari koje ću čitati bole,
jer su iskrene i snažne i sve ulažem u njih.
Pijan sam ušetao u wc te alternativne rupe,
čekao sam da se kabina oslobodi,
a ta riba je buljila u mene.
- Izvoli? - neprijatno sam se nasmejao.
- Znam ja tebe, aha! - bila je pijanija od mene.
U wc-u su bila još dva lika i posmatrala situaciju.
- Ti pišeš one pesme, čitala sam! -
drala se i lupila me po ruci.
Okrenula se ka onoj dvojici.
- Vi morate da pročitate to ljudi, ej! -
- U redu je momci, samo zanemarite,
ništa vi ne morate. - klimnuli su glavama i smejali se.
- Ali provalila sam te hahaha! -
- A jel? -
- Ti kopiraš Bukovskog! Ti se ponašaš kao on,
i želiš da ličiš na njega hahaha! -
Nasmejao sam se.
- Ti meni ličiš na jednu devojku, zapravo. -
napravila je upitnu facu.
- Da, da! Ličiš mi na jednu divnu i zgodnu devojku -
iskezila se od uva do uva.
- kojoj sam u ovoj kabini prošli vikend,
ova dva prsta zabio u... -
dobio sam šamarčinu i izašla je.
Ne prija a?
Нема коментара:
Постави коментар