Greška

Lepo od vas što ste svratile,
zdravo tebi, i tebi i tebi i tebi,
vidim da se smejete,
i da ste srećne.
Kako se osećam?
Trenutno se osećam pretežno na pivo,
jeftino vino i cigare.
Jesam, opet sam se natovio,
ne, neću se brijati do proleća,
hladno mi je na licu i vratu.
Da, živim svoje snove,
kockice se konačno slažu na svoje mesto,
čitanje, za čitanjem,
lokal za punim lokalom,
zbirka definitivno izlazi sledeće godine...

Mislim, nije baš prijatno znati ovo.
Većina mojih devojaka imale su burne živote,
neke su bile stvarno žive,
svoje, i vatrene, neke sjebane,
znaš, rasturene porodice,
loše društvo,
poroci, tajne, strahovi.
Varale su svoje momke sa mnom,
ili ih ostavljale zbog mene,
prekidale su pomisao na bilo kog muškarca,
kad sam blizu,
samo kad čuju sa kakvom strašću pričam,
o stvarima sa dušom, stvarima koje volim,
kada vide moj bezopasni osmeh,
žute oči ili moj hod.
Kad ih dodirnu moje ruke,
koje su rođene da pišu,
koje nisu uništene rmbanjem.

Ali ja sam greška društva,
pa sam bio i njihova greška,
posle mene bi se vratile svojim muškarcima,
nasmejane su i srećne sada,
pune života, bezbrižne.
Poslužio bih samo da spoznaju da sam greška,
ili da im napunim životne baterije,
samo bi se okretale, odlazile,
prestajale bi da pričaju sa mnom,
ali...
lepo je od vas što ste svratile,
samo... hahaha...
loš trenutak moje dame,
moram da nađem način kako da ustanem od stola,
devojka pored mene je dosadna,
ima mrtve, riblje oči,
i misli da me je pročitala hahaha.
Izvinite me,
samo da se oteturam do wc-a da ne bi dobila porciju,
iz mračnih dubina želuca,
po toj odvratnoj haljini.