Tačdaun

Jebem ti,
bio si takav iritantni klinac,
kad sam te upoznao.
Ali smo samo to, ustvari i bili,
klinci.
A postao si jedan od retkih ljudi,
sa kojima sam mogao i želeo,
da komuniciram na dnevnoj bazi,
ili popijem pivo,
a to je nešto,
jer sam ja tvrdoglav, sumnjičav i naporan,
probirljiv,
i težak sam u pičku materinu.

Sad bih ti rekao da si glup,
jebote kako si glup!
A ti bi se nacerio,
kroz naočare.
Pitao si me jednom, iz zezanja,
da li ćeš dobiti pesmu,
iako nisi riba,
a ja sam ti rekao da odjebeš,
a sad dobijaš pesmu,
a nisi trebao,
bar ne još.
Nisi nijednom bio na mom čitanju,
poslednji put si krenuo na čitanje,
ali te privela policija,
i smejao sam se,
i rekao sam da nema veze,
jer će ih biti još mnogo.
Nisam ni razmišljao,
da ti nećeš više moći da dođeš.
Ali postaćeš deo njih sad,
hteo ti to ili ne.

Svakom potencijalnom samoubici,
sada bih razvalio šamarčinu,
zbog tebe,
jer ti nisi bio taj slabić,
znao si da samo ovde i sada,
ima riba, njihovih guzica i poljubaca,
američkog fudbala, teretane,
piva sa ortacima, proleća...
I znam i viđam toliko ljudi,
koji odbacuju život,
i koji bi trebalo da su pod zemljom,
pa gde si ti onda požurio jebote?

Ja i dalje nisam ukapirao da više nisi ovde,
i čekam te da mi se javiš,
i kažeš kako si nas sve zajebao,
da je sve samo jako glupa šala.
Čekam da mi javiš kako ti je bilo za vikend,
i šta sad kaže ona devojka,
koja je varala momka s tobom.
Gle,
znam da sam ti prošle godine rekao,
da ćemo se čuti čim pojedem nešto,
i da se nismo čuli mesec dana,
ali znaš da sam bio sjeban tad,
da sam samo pio i da nisam jeo,
zbog te devojke kod koje sam išao vozom.
Nemoj da me zajebavaš da se više nećemo čuti.

Ja volim vozove,
i sad više neću voleti vozove,
zbog tebe,
i stalno imam neku unutrašnju krizu,
a sad počinjem da posmatram sitne stvari,
postaću ozbiljan,
brate, nisi na taj način trebao da me motivišeš...
I rekao sam ti da ne podnosim,
i mrzim sahrane,
da ne znam kako da se ponašam tamo,
i bio si mlađi od mene,
nisam ni mislio da ću biti na tvojoj.

Pre samo par dana smo pili pivo,
ispričao sam ti šta planiram,
sa svojim pisanjem i čitanjem,
rekao si da jedva čekaš da obiđemo,
Hrvatsku, Bosnu, Crnu Goru...

Zašto se više ne obruši taj osećaj da nisi tu,
jer ja toga još nisam svestan.
Kažem ti,
znam toliko kučkinih sinova i kćeri,
koji bi trebalo da su pod zemljom,
a da ti budeš ovde umesto njih,
i da odemo na pivo,
i pričamo gluposti,
koje imaju više života u sebi,
nego čitave njihove fekalije,
koje zovu životima.

Igra je tek počela,
nisi trebao tako brzo da je napustiš,
ima još mnogo krvi i znoja da se propiša,
ali ti se nećeš mučiti više.
Napolju je toplo i sve je zeleno,
i ribe nose kratke i uske stvari,
ptice pevaju,
znam da ti se kenja od moje poezije,
ali sad si deo nje haha!
I ne budi nestrpljiv,
videćemo se ponovo,
moram prvo da postignem svoj,
tačdaun.

Marku Pekoviću - Peki
24.4.1997 - 2.4.2016.