Zemlja je okrugla i jako teška

Tek što sam naučio da pomeram ruke i noge,
prohodao sam,
i padovi su pretpostavljam boleli.
Slikovnice sam umeo da prepričavam,
deci u vrtiću za vreme spavanja,
a majka mi je pevala svaku noć,
pred spavanje.
Crtane filmove znao sam napamet,
a ćale i ja bili smo dobar tandem,
igrajući segu i sklapajući lego.
Naučio sam da me vole majka i otac,
i Bog,
umro je zbog mene na krstu.
Znao sam dobro da crtam,
upijao sam grčke mitove,
i znao sve o dobu krede i jure.

I tek što sam to saznao,
već sam bio prinuđen da učim brojeve,
i slova.
A nisam voleo brojeve,
i nisam umeo sa njima,
ni sad ih ne volim,
i ne umem sa njima.
Mislio sam da je to to,
ali nije bilo to TO,
morao sam da učim o delovima sveta,
koje nikada nisam video,
a pitanje je da li ću ikada videti,
i ko je živeo ovde pre mene,
i pre tebe,
i s kim su ratovali i datume,
opet gomila brojeva,
ali datume pamtim baš dobro.

Devojčice su bića sa druge planete,
i imaju duge kose,
ili ispletene kikice,
zavezane repove,
imaju đavolje rogove ispod sjajne kose,
i đavolje repove,
ispod suknjica,
i farmerki.
Ako je Bog muško,
đavo je sigurno žensko,
mislio sam.
Nisam baš dugo umeo da pričam sa njima,
samo bih ih povukao za kosu ponekad,
ili ih prosto izbegavao,
a kad sam pokušao da pričam,
već sam morao da naučim kako da se ljubim,
i da ne pričam u toku poljupca,
ali imao sam toliko toga da im kažem.
I koliko je tužno to,
što već moraš da naučiš kako da ih zadovoljiš,
seksualno, mislim,
a dobro, i drugačije,
već moraš da naučiš da je klitoris gore,
i gde su erogene zone,
i da se sva naježi kad je poljubiš u vrat,
ili između grudi,
i ponovo ćeš da je vučeš za kosu,
i udariš je,
ali sada to traži,
pre joj je smetalo.

Kada vidiš leš komšije,
sa prosutim mozgom po ulazu,
i krvavu saobraćajku,
i drugara mlađeg od tebe dve godine,
u kovčegu,
ispred tebe,
kada živiš dve godine,
bez novca, novih stvari,
kada se zadužuješ za novac i grebeš za cigare i pivo,
i vidiš samo beli bljesak,
posle pet udaraca u vilicu i lice,
i bokser u potiljak,
i gomilu ljudi koji će samo postojati i umreti,
i folirati se,
i još brdo stvari za samo 20 godina,
jako je glupo kada te  poznanik pita zašto piješ od 15. godine.

I da,
svi oni delovi sveta sa karte,
i iz knjige,
i svi ti ljudi,
o kojima sam morao da učim,
možda izgledaju ravno i pljosnato,
na zidu,
i lako za nositi,
samo nisam znao da ću sve to nositi na leđima,
i da uopšte nije lako,
ali naučio sam kako.