Umoran

Zastajem da vežem pertlu,
proveravam žilu kucavicu,
svestan da mi otkucava sat,
da vreme curi kao pesak.
I čini mi se,
da je svako novo rešenje,
beznadežno,
kao na starom telefonu.
Koju god kombinaciju okrenem,
vratiće se na početak.
Pred očima mi je kiša,
na nebu nema oblaka,
prolazim ispod bandera,
koje u bulevaru stoje kao stabla.
Vetar kao da šapuće.
Mozak mi je tempirana bomba,
ne znam koju žicu da presečem,
dok panično šetam po stanu,
a parket pucketa.
Sutra je već drugi univerzum.
Potreban mi je san.