I
Oni kažu da stvaraju i vole umetnost
oni su umetnici
hrane se zdravo
mršavi su i lepi.
Nose određene stvari
propisane nekim nevidljivim zakonom
fotografišu iste scene
poziraju isto za fotografije, putuju.
Oni kažu da su drugačiji
ali svaki od njih priča isto
sluša istu muziku
kreće se po istim mestima.
Svaki od njih je neshvaćen
i naglašava kako ga niko ne razume.
Sve je protiv njih
roditelji su im neprijatelji
ali plaćaju im putovanja
telefone i aparate kojima fotografišu
zdravu hranu
određene stvari
propisane nekim nevidljivim zakonom
nema problema
ljudi obrađuju zemlju za njih
prodaju kravu
zaduže firmu.
Bore se za mir i ljubav
veliki su revolucionari
u digitalnom svetu
ponekad i nose šarene natpise na protestima
i na njima se smeškaju
vode svoje kuce
obavezno su protiv vlasti
doneli bi neki liberalizam
vratili bi neki marksizam
komunizam o kojem su čitali
i slušali od babe i dede kako je bilo bolje
ali izgleda da su im prećutali
da su ubili Petra Bojovića, velikog borca za slobodu.
Da su ubili Branka Miljkovića
i namestili da izgleda kao samoubistvo,
da su proterali Krakova, ranjavanog četrnaest puta za slobodu
Crnjanskog, Jovanovića
i još koliko njima manje poznatih ljudi na jedan otok.
Bore se za prava životinja
i zaštitnici su životne sredine
govore o toleranciji i međusobnoj pomoći
ali vidim ih da se gade beskućniku u autobusu
koji smrdi i traži neki dinar,
vidim ih da se gade pijancu koji je pao u blato.
Izgleda da umetnici ne vide ljude u njima.
Pišu pesme, priče, romane, drame
snimaju filmove, fotografišu, slikaju, crtaju
podržavaju svaki vid umetnosti, svoje kolege
sve im se dopada.
Imaju velike platonske ljubavi
umiru za njima
umiru za Barselonom, Lisabonom, Moskvom
videli su kako lepo ti gradovi izgledaju na fotografijama
kako je sve lepše negde tamo
ovde nema ljubavi, a tamo ima sigurno
i tamo su ljudi bolji i razumeće ih
valjda neće smrdeti u autobusu
i pijani se valjati po blatu.
valjda su to neki superljudi.
II
Šetam beskonačno dugo u kasne sate
jer ne mogu da sedim kod kuće
gledam majku kako traži poslove po oglasima
i slušam kako ne bi trebalo da zapostavim učenje
zbog nekog tamo Džona Fantea koji je mrtav već 30 godina.
Ulica se muti
a noge mi proklizavaju
jer ćale radi kod kuma u restoranu opet za siću
i bile su mu potrebne čizme koje delimo.
Ima minus deset kaže sat
na trgu Dva bela medveda
smrzle su mi se sline
i ovi mlečni brkovi koje sam dobio.
Sve bi bilo lakše
da džepovi nisu bušni
da mogu da mi se ugreju ruke
i da nisam pocepao farmerke na kolenima
kad sam pao.
Ustvari, sve bi bilo još lakše
da imam neku siću i naručim najjeftiniju stvar
jer taj kafić izgleda tako toplo
ljudi unutra piju šejkove, kafe i čajeve
a ja bih mogao da uvučem jezik nazad u usta
dok stojim pored izloga
jer sam novac potrošio da se napijem.
Moji vršnjaci piju pivo i votku u klubu
video sam slike da su otišli na Zlatibor
i Kopaonik i Jahorinu da skijaju.
Ja sam nekada išao na Zlatibor svake godine
tad sam imao šest ili sedam godina i imali smo novca.
Na leto će ići na more Grčka, Hrvatska, Crna Gora, Turska
već pričaju o tome.
Ja sam išao svake godine na more
tad sam imao deset ili dvanaest godina i imali smo...
Sada imam šesnaest
povraćao sam više puta u više prolaza
zapišao sam nogavicu farmerki i zaledila se.
III
Ljudi govore da vole.
To je glavni problem.
Ljudi govore da su umetnici
to je razlog da nas bombarduju ponovo
sve te lepe zemlje u koje bi otišli.
Iskreno se nadam da shvataju šta znači voleti.
Ne bih želeo da smršaju dvanaest kilograma
da ne jedu ništa već samo piju
zbog neke tamo ljubavi prema devojci.
Ili dobiju bokser u zube i glavu
zbog neke tamo ljubavi prema prijatelju.
Imam dvadeset jednu godinu,
veliku glavu, punu ožiljaka, bradu i podočnjake.
Šetam se pripit bez dinara
na minus tri
u pola četiri noću
i ne vidim nijednog umetnika napolju.
Ne čujem ih i ne vidim ih.
Verovatno stvaraju umetnost u toploj sobi
dok se ja molim sili koja je stvorila njih
mene i njihovog Dalija na koga prskaju
Karla Marksa koga priželjkuju
Biljanu Srbljanović koju uzdižu ili koga već
da mi stvori neku cigaru
ili nekog ko bi mi platio pivo
da mogu da napišem pesmu.
Ne oslovljavajte me sa kolega
ježi mi se svaka dlaka na telu od toga
ne radimo u istoj firmi
ne kopamo kanal
ne radimo kao metalostrugari
i nismo čak ni na istom fakultetu.
Ne radimo iste stvari.
Ako ste vi svi umetnici, pisci, pesnici
ja to nisam.
Ja to ne želim da budem.
Osuđujte me što naplaćujem svoj rad
novac nije najbitniji ali je obuhvatio sve moje snove
i drage ljude i dok ga ne uzmem neće da ih pusti.
Vi ne naplaćujete umetnost ja je iskorišćavam
ali vas bi sahranio dobrostojeći rođak
a mene pančevačke ulice na margićanskoj deponiji.
Zatvorite knjige
izađite iz čopora i komfora
spustite temperaturu u stanu
ostanite na jednom obroku dnevno
neka gozba bude džomba mlevenog mesa puna hrskavica
ostavite se umetnosti
i priče priče priče priče priče
žvale su vam izašle od priče.
Ne izmišljajte ljubav u drugom gradu
u drugoj državi
na drugoj strani sveta
ljubav je tu
ali vi ne volite.
Vi nemate muda.
Vi nemate ništa.
Vi se folirate
i to dobro znate.
Zato ne možete da spavate noću
zato ste glasni
zato revolucija
zato platonske ljubavi
zato umetnost.
Da li bi gladan, žedan, pijan
prebijen, dekintiran, smrznutih slina, krvavih zuba
upišanih farmerki, sjebane duše, poludelih očiju
i dalje stvarao umetnost?
Ako na ovo ne možeš da odgovoriš
ne znam šta i dalje tražiš ovde
dečko.
