Veni vidi vici

Najveći sam optimista
i među najmanje srećnim ljudima
koje ćeš upoznati.
Niko ne može više da utiče na mene
ako mu to ne dozvolim
a ne volim kada me neko truje
negativnim i pesimističkim stvarima.
Taj mali lik
nije mi se dopao
u prva dva susreta
jer je nešto mnogo negativno
dolazilo iz njega.
Sada provodimo noći
u njegovoj kući
praznimo kutije cigara
i kesice kafe
dok ceo grad hrče
i češe dupe u snu.

Živi životom koji ja sanjam
da budem sam
živim od danas do sutra
planiram svoj dan
da spavam i pišem
u sobi koju greje jedna grejalica
ponekad par ljudskih i jedno životinjsko telo.
Ako negde na svetu nastane revolucija
biće to u ovoj kući
o čijim razgovorima
bi stručnjaci mogli da pišu knjige
da ne idu na spavanje u deset uveče.

Pustio bih ga
da mi priča o svom nesrećnom detinjstvu
i kurvi od života
koja je njega jebala i udarala
umesto da bude obrnuto
i posle odlazio u svoj stan
sve više cenivši
svoje srećno detinjstvo
jedini svetli period života
jer sam odrastao uz bajke i uspavanke
poljupce za laku noć
dok je on ostao siroče.
I kako sam video nekoliko
svetskih mora
a on nijedno.
Kada ne bih mogao da zaspim
ćale bi u pola noći ustajao
palio motor bube iz sedamdest i neke
koji sam toliko voleo da čujem
i vozio me do dve pruge
da posmatramo vozove.
Ja sam mahao
mašinovođa uzvratio
a vagoni su prolazili dugo.

Obećavam mu veliku pobedu.
Ako negde na svetu nastane revolucija
biće to u ovoj kući
ali mase neće za nju znati
puč u Andori
izgledao bi velik kao ulazak gerile u Havanu
naspram nje
ali biće velika za par malih ljudi.
On bi se samo nasmejao
onako krezav
i ja bih
ali rekao bih mu da ozbiljno mislim
i dodao: duvaj ga
na kraju izlaganja.
- Teoretski je nemoguće da ti toliko mnogo ljudi puši kurac, Stefane. -
odgovarao bi.

Njega niko ne može da ubedi
da će u životu biti bolje
ali mislim da mu ove večeri prijaju
dugo je držao gard
pa mu je teško da shvati
da negde postoji neko ko voli
i ko ne želi da ga udari
ukrade mu cigare
ili mačora Džoa,
a ja mu i dalje obećavam veliku pobedu
ustvari obećavam je sebi
govorim da nemamo zbog čega da budemo skromni
jer smo određene stvari dobili na rođenju
a život ih je uzeo
ali i pored toga toliko ima da ponudi.
On bi se opet smejao
misleći da ga niko ne razume
traži i dalje tu osobu
a javljaju mu se pogrešni ljudi
koji bi samo kenjali s njim o pisanju
ili bi ga samo jebali jer piše dobru poeziju
pokušali da mu pomognu iako on to ne traži.

Pratio bi me posle
do dve pruge
dok osećamo hladni jutranji dah
kada normalan svet uskoro treba da ustane
i ode na poslove koje mrzi
šetali bismo prema civilizaciji
iz mraka i šipražija
pričali o ljubavi koju osećamo
koju želimo za sebe i znamo da postoji.
On, šest godina stariji
i dvadeset šest centimetara niži
od mene
šetao bi pored
dok bih ja posmatrao naše senke
koje su se nadvile nad celim usnulim gradom
što sam mu i obećao da će se desiti.
Voz je naišao
zastali smo, pušili i čekali.
Ja sam mahao
mašinovođa uzvratio
a vagoni su prolazili.
Dugo.