петак, 27. јануар 2017.

Novogodišnja čestitka

Ovakvom kezu i danu težim
zato pišam krv, dajem dušu
i skupe skupe godine
koje niko neće platiti ni vratiti.
Niko me neće nagraditi
niko sem života.
On će to uraditi ožiljcima
polomljenim zubima i borama.
Ne volim Novu godinu
nisam je voleo neko vreme tačnije
zgadila mi je ukrašavanje stana
kićenje jelke, poklone
detinjastu toplu euforiju
zgadiila mi je sneg
tople zagrljaje
kape i rukavice
probušila mi je svu obuću
pocepala odeću
kroz džepove i rupe strujao je život
prvi put kada osetiš njegovo pravo lice
tamno lice.
Tad sam obećao jednom klincu
koji je bio smrznutih slina
pijan
šetao oko kafića
nanovo i nanovo
krug za krugom
besciljno bez odredišta
i smera.
Obećao sam mu da će živeti snove
jedan po jedan
da magija ipak postoji
i da ne pada sa neba
nego je sam stvaraš
Ne dolazi božjim prstom
umetnost nije bitna
bitan je život
duša je bitna
i treba je zadržati tu gde je
prvo se spasava život
pa se stvara umetnost.

Opisivao sam mu kako će da se smeje
potrebno je dosta
pišaće krv, davaće dušu
i skupe skupe godine.
Mislim da nisam morao
dalje da ga ubeđujem.
Želeo je ipak samo da se smeje.
Sa sigurnošću znam da to radi sad.
Srećna Nova godina.

Нема коментара:

Постави коментар