Vraćam se brzo

Pio sam kafu,
međutim mnogo je ljudi,
idu tamo vamo,
i onda se unervozim,
znojim,
rekao sam vraćam se brzo,
pa sam otišao u park,
uzeo da čitam pesme Milene Marković,
tu su bila i dečica,
i psi,
pozdinski laveži i graja,
zvuk klizanja niz tobogan.
Došetale su mlade devojke,
u haljinama,
na visokim štiklama,
s dugom kosom.
Pratio ih je fotograf,
pozirale su,
deca su gledala,
prišao mi je Koča,
čovek iz parka,
seo i tražio cigaru.
Pričao je o sestri iz Australije,
koja je završila francusku književnost,
i nekoj devojci iz Rusije,
i deca su sela pored mene,
ponudila me kokicama.

Izvini, Milena,
uzeo sam malo kokica,
dao Koči kintu i poslao ga na kafu,
vraćam ti se,
samo da malo gledam noge,
da ne bude da su šetale kaldrmom,
za dž.