Blediš

Dušo,
nekako si bleda.
Ne vidim te dobro,
vrati se, reci nešto,
pričaj mi.
Pričaj mi bilo šta,
laži, gluposti, bilo šta.
Želim da ostaneš, bar još malo,
želim da se smejemo.
Ne idi!
Trapav sam, znaš to,
ne znam da zavolim drugu tako brzo,
proganjaćeš me dugo.
Kad bih mogao, mahnuo bih štapićem
i stvorio te u svom zagrljaju.
Kad bih samo mogao...
A ponekad, ponekad mislim da sam čarobnjak,
pošto mogu da te stvorim iz alkohola,
kiše ili šolje kafe.
Pa ti blediš, potpuno si bleda.
Ne idi, boli me samoća.
Tu si?
Ili sam samo pijan.