Živim u pogrešnom vremenu

Živim u pogrešnom vremenu,
ovo nisu moje godine,
nije moja decenija.
Krive su knjige,
i krivi su moji roditelji!
Vaspitali su me staromodno,
da budem džentlmen, kavaljer,
pošten i budem čovek.
Vrline i vrednosti,
koje su danas,
ugroženije od belih medveda.
Skoro da su mit.

Zaluđen sam knjigama,
one su me naučile.
U njima se pominju,
prave i romantične ljubavi.
U zabludi sam,
da još postoje dame,
da im možeš ubrati cvet,
i sve im reći tim gestom.
U knjigama je ljubav jača,
od bilo kakvog novca.
Ovo nije moj vek.

Želim misterioznu i privlačnu devojku,
kao Fanteova Kamil.
Da budem stidljivo zaljubljen,
kao Zmaj u Ružu.
Žudim da budem opijen njome,
kao što je Po bio sa Anabel Li.
Sa njom bih prolazio kroz muke,
kao Bukovski sa Džejn.
Čeznem za mladošću i lepotom,
za obostranom ljubavlju,
koju je imao Kostić sa Lenkom Dunđerski.
Čuvao bih je i ne bih je izgubio,
kao svi ovi nesrećni pisci.

Ni prošli vek,
nije moj vek.
Spremili su me za vreme,
kome ne pripadam,
jer znam da se ponašam,
i cenim one vrline i prave stvari,
koje današnje vreme odbacuje.
Krive su knjige,
i krivi su moji roditelji.
Za to sam neizmerno zahvalan.