Svet u boji

Treštala je glasna muzika,
i svetla su blještala,
iz tih noćnih klubova.
Svi su hodali pripiti,
smejali se i vikali.
Bili su skupo i smešno obučeni,
unutra su ispijali skupa pića,
i plaćali novcem svojih roditelja.
Vozili su skupa i besna kola,
i devojke lakog morala i jeftinih parfema,
ulazile su u njih.
Posmatrao sam sa distance,
i pijan se teturao trotoarom,
u iznošenim patikama,
i pocepanim farmerkama.
Jakna i majica, pratile su me iz osnovne škole,
već su mi bile male.
Ni trenutak nisam poželeo,
njihove živote.
Činile su ih skupe stvari,
a bili su jeftini.
Ni jednom nisam sebe stavljao,
u isti koš s njima.
Iako su bili obučeni šareno,
njihov svet bio je siv.
Moj život bio je siv,
u tom periodu,
ali moj svet bio je u boji.
Tako sam ga video.
I dok su moji roditelji spavali,
i čekali da se probude i ponovo traže posao,
krenuo sam ka stanu
i razmišljao:
Koliko ću još morati,
i koliko sam spreman i jak,
da hodam kroz sopstveni pakao?