A ja sam se smejao

Dokaz sam da izgled vara.
Konstantno iznenađujem ljude i devojke,
svojim ponašanjem i onim što zapravo jesam.
Niko ne bi pomislio,
da visoki, krupni lik,
zarastao u neurednu, svetlu bradu,
modrih, krupnih podočnjaka,
može da voli,
i da mu emocije budu tako krhke,
kao jesenji, suvi list.
Ne veruju mi da pišem svoje pesme,
ali one su zaslužile moju iskrenost,
i potpuni cunami emocija,
za razliku od većine ljudi.

Neću traćiti vreme,
izražavanjem onoga što se unutra dešava,
ako mi nisi prijatelj,
a uslov je da imaš dušu,
i brineš o njoj.
A u zavisnosti od njihove pojave, priče i emocija,
unutra se dešavaju nezamislive stvari.
Divni ljudi u meni aktiviraju stari vulkan,
i erupciju pozitivnih stvari,
kad moja duša treperi i penje se iz mraka,
dok većina ostalih, mrtvih,
izazivaju zimu i umiranje svega dobrog.
Razočaraju me i rastuže,
povrede ili uvrede,

a ja sam se smejao.

Ali ovaj put nisam birao,
i da sam se onda pitao,
nikada i ne bih.
On je izabrao mene.
Tužan sam jer onda nisam imao novu odeću,
nisam jeo kako treba,
počeo sam da pijem sa 16,
umesto da samo treniram,
i učim u školi.
Nemam radne navike osim pisanja i čitanja,
nisam nikada naišao na devojku,
koja bi mi pružila iste emocije kao ja njoj.
Moje veze su kratke,
jer obično one zavole mene,
a ja ne mogu da se prilagodim tako brzo novoj,
još svežih rana od prethodnih.
Ali trudim se,
ma šta one mislile.
Umoran pokušavam,
uvek dolazim nasmejan i naparfemisan,
i one vole kako mirišem i pričam,
vole moje pesme,
vole moju opuštenost i detinjarije.
I povrede me,
ili odbiju, na kraju.
Misle da ih ne shvatam ozbiljno,
i to me rastuži,
jer nemaju pojma šta čine.
Misle da sve podnosim lako,
ali toliko vremena provodim da nađem mir u sebi,
zbog besparice i silnih problema,
i ja sam se pred njima smejao.
Toliko dana moram da provedem i uštedim novac,
da bih izašao sa njima,
i toliko moram da lažem u svakoj parfimeriji,
da bih isprobao parfem,
i došao mirisan pred njih.

Pitala me je zašto toliko pijem,
a ja sam se onda,
smejao, smejao, smejao.