Prvo

Upoznao sam svoje naselje,
igralište i ljuljaške koje škripe,
redove zgrada,
prašnjavi košarkaški teren,
prodavnicu nameštaja,
iza koje sam pijan sedeo i treznio se,
park staračkog doma,
gde često razgovaram sam sa sobom.
Upoznao sam svoj grad,
svaki ćošak,
zapišane prolaze i prečice,
mračni i tihi kej,
kraj prljavog, smaragdnog Tamiša,
gde ćutim sa zvezdama.
I grad je upoznao mene.
Moja krv je na pločnicima ovog grada,
i pločnici ovog grada su u mojoj krvi.

I onda neka druga naselja,
i neke druge gradove.

Upoznao sam divne, žive ljude, umetnike.
Muzičare,
slikare, fotografe, pesnike,
pisce, vajare, crtače grafita,
skejtere bajkere,
nasmejane i srećne,
tužne i plave.
Ljude sa dušom.
Klošare, pijance,
beskućnike i siromašne.
I ostale,
bankare, policajce, lekare, vatrogasce,
sveštenike, crkvenjake,
sportiste, reprezentativce i rekreativce,
svetske i evropske šampione i druge nagrađivane.
Divne, zanimljive devojke,
sa osećanjima i emocijama,
koje volim, ili sam voleo,
koje su privlačne i svojim izgledom, energijom i dušom.

Upoznao sam beživotna ljudska bića,
navijače, huligane, stranačke aktiviste,
ljude iz klubova i sa splavova,
pevaljke i kurve,
bogatu, bahatu i razmaženu maminu i tatinu decu,
narkomane, lakše i teže.

Put kojim idem nisam birao,
on je izabrao mene.
Izabrao sam da veličam dušu i život,
i budem živ,
da mi život ne prođe u osnovnim funkcijama.
Svako od nas diše, jede, izlučava i može imati seks,
ali neki ostanu samo na tome.

Upoznao sam svoje naselje,
svoj grad,
i onda neka druga naselja,
i neke druge gradove,
divne, žive ljude sa dušom,
i one beživotne, koji čekaju da umru i drugi put,
ali ne bih mogao sve da upoznam,
da nisam prvo ćutao, bio stidljiv i povučen,
da nisam čitao knjige i pisao.
Ne bih mogao sve da upoznam,
da nisam prvo upoznao,

sebe.