Voleo bih da jednom dođem do mnogo novca,
čisto da vidim da li si onda srećan,
iako sumnjam u to.
Rat obmanutih - zbog nekoliko imaginarnih nula,
smrt nevinih - zbog papira,
prodaja duše - zbog materijalnog...
A svakodnevno brišemo dupe,
bliskim rođakom novca.
Smešni, mali ljudi,
koji misle da su toliko veliki i besmrtni,
a za vreme postojanja,
iza sebe ostave samo sadržaj creva i bešika,
po koje vanbračno kopile,
i nekoliko sopstvenih smrti.
Pokvarili bi sve,
prokleta ljudska bića,
i ljubav i dušu, jedine stvari koje nisu sa ovog sveta.
Prave jednu veliku igru od ljubavi,
igru varanja i poteza,
kao da su figure na tabli,
gde niko ništa ne oseća.
Ako joj kaže određene reči -
uvući će joj se u gaćice,
ako kaže pogrešne -
neće, ali ide do druge, jer mu se možda posreći.
Ako ona oseća nešto,
neće to reći ni pokazati, jer to tako ne treba.
OSTALE ne rade tako.
Jebeni ljudski šabloni.
Uvek sam bio trougao,
među kockama,
pa se nisam uklapao u njihov šablon,
nisam prolazio.
Govorim to što mislim,
radim to što govorim,
i mislim to što radim.
Jedna devojka me je pitala:
' Šta misliš, za šta si rođen? '
Odgovorio sam da sam rođen da volim,
i budem voljen.
Zapitam se onda šta radim ovde.
Da li danas vredi biti čovek,
moren glađu,
zavejan snegom u pocepanoj jakni i patikama,
ili odranih đonova na vrelom betonu?
Da li je pogrešno ako te vaspitaju knjige i ulica,
umestno tabloida, televizije, rijalitija i štampe,
i truju te jeftine cigare, vino, pivo,
i bljutava rakija,
umesto muzike i razgolićenih devojaka bez smisla i duše?
I jel pogrešno da onaj nasmejani, visoki tip,
završi okrnjenih zuba i ušivene glave,
zbog drugog čoveka koga smatra prijateljem u nevolji,
koga su podigli prašnjavi košarkaški teren,
mračni kej i zapišani prolazi?
Da li on više vredi od zlatnog sata, moćnog i skupog automobila,
i kože u dnevnoj sobi kuće od 1000 kvadrata?
čisto da vidim da li si onda srećan,
iako sumnjam u to.
Rat obmanutih - zbog nekoliko imaginarnih nula,
smrt nevinih - zbog papira,
prodaja duše - zbog materijalnog...
A svakodnevno brišemo dupe,
bliskim rođakom novca.
Smešni, mali ljudi,
koji misle da su toliko veliki i besmrtni,
a za vreme postojanja,
iza sebe ostave samo sadržaj creva i bešika,
po koje vanbračno kopile,
i nekoliko sopstvenih smrti.
Pokvarili bi sve,
prokleta ljudska bića,
i ljubav i dušu, jedine stvari koje nisu sa ovog sveta.
Prave jednu veliku igru od ljubavi,
igru varanja i poteza,
kao da su figure na tabli,
gde niko ništa ne oseća.
Ako joj kaže određene reči -
uvući će joj se u gaćice,
ako kaže pogrešne -
neće, ali ide do druge, jer mu se možda posreći.
Ako ona oseća nešto,
neće to reći ni pokazati, jer to tako ne treba.
OSTALE ne rade tako.
Jebeni ljudski šabloni.
Uvek sam bio trougao,
među kockama,
pa se nisam uklapao u njihov šablon,
nisam prolazio.
Govorim to što mislim,
radim to što govorim,
i mislim to što radim.
Jedna devojka me je pitala:
' Šta misliš, za šta si rođen? '
Odgovorio sam da sam rođen da volim,
i budem voljen.
Zapitam se onda šta radim ovde.
Da li danas vredi biti čovek,
moren glađu,
zavejan snegom u pocepanoj jakni i patikama,
ili odranih đonova na vrelom betonu?
Da li je pogrešno ako te vaspitaju knjige i ulica,
umestno tabloida, televizije, rijalitija i štampe,
i truju te jeftine cigare, vino, pivo,
i bljutava rakija,
umesto muzike i razgolićenih devojaka bez smisla i duše?
I jel pogrešno da onaj nasmejani, visoki tip,
završi okrnjenih zuba i ušivene glave,
zbog drugog čoveka koga smatra prijateljem u nevolji,
koga su podigli prašnjavi košarkaški teren,
mračni kej i zapišani prolazi?
Da li on više vredi od zlatnog sata, moćnog i skupog automobila,
i kože u dnevnoj sobi kuće od 1000 kvadrata?
Нема коментара:
Постави коментар