Kletva Bil Vitersa

Moraš da mi kažeš nešto,
bilo šta,
da znam da li stojim u vazduhu,
poput nekog crtanog lika,
koji pogleda dole i zatim se skrši,
ili sam na čvrstom.
Nisam znao šta da radim,
jer smo često šetali,
i te sate razgovora nemam čime da ispunim.

Izgleda da je Bil Viters,
izrekao svoju kletvu,
jer stvarno nema Sunca otkad si otišla.
Mislim to bukvalno,
zato što smo pre toga šetali u košuljama,
a isti dan kad si otišla,
počela je da pada kiša,
i padala je dva dana bez prestanka.

Zarastao sam u kosu,
i bradu,
bradu nisam češljao,
a kosu nisam prao,
i slepila mi se od ležanja.
Nisam se nekoliko dana tuširao,
nosim iste gaće danima,
spavam u istoj majici,
nisam menjao posteljinu,
nisam želeo da pričam sa devojkama,
svaka komunikacija bila je kratka.
Nisam obraćao pažnju na njih,
na slike koje mi šalju.
Kako mi stoji ova haljina? - pitala bi,
a samo bi okrenula dupe u haljini,
da ga prokomentarišem,
i možda bih to uradio ranije,
ali sada nisam.
I glas,
govore kako vole moj glas,
pa sam odlučio da ćutim,
i da im uskratim to zadovoljstvo.

Pio sam mnogo,
bio van svesti mnogo,
dobijao neke napade panike,
kad mi se mutio vid,
i mešali zvuci,
tako sam ispunjavao prazninu,
koju si ostavila.
Par dana nisam imao apetit,
a sledećih nekoliko jeo kao izgladneo,
imao sam pesmu u glavi,
ali bih je izgubio dok uzmem papir i olovku,
ili dok sednem za tastaturu.
Hteo sam da slušam muziku,
ali bih bacio slušalice,
ili istrgao kasetofon iz utičnice,
želeo sam na cigaru po kiši,
ali nisam želeo da pokisnem,
nervirao me zvuk televizora,
nervirao me ventilator kompjutera,
svađa roditelja nedeljom,
propuštao sam predavanja na fakultetu,
na literaturi ima više prašine od egipatske grobnice.
Kao da ja imam menstruaciju,
a ne ti...

Bar se vrati i reci mi nešto.
Zagrli me onako kako samo ti umeš,
da me zagolicaš nosem po vratu,
i šćućuriš se tu i između,
moje ključne kosti.

Bar se vrati da mogu da se istuširam,
ako ništa drugo.