Vatra

- Poštovani putnici,
voz je pod video nadzorom;
podsećamo Vas da je pušenje zabranjeno -
čuo se glas iz zvučnika,
u zadnjem vagonu,
ka Beogradu.
Košulja je mirisala,
na nju,
ruke,
šake su mirisale.
I  na cigarete, takođe.
Osećao sam se čudno,
i sve čudnije dok se voz udaljavao.

Nije ni nalik ostalim devojkama do sada,
ona je prirodna,
opuštena,
i svoja.
Ona je vatra.
Njena duga, smeđa kosa je vatra,
i pržila je moje prste,
i lice,
njene oči su vatra,
i progorele su moje,
i ruke, osmeh,
usne i taj vrat.

Nikad se nisam poljubio sa takvom devojkom,
ona se nije ljubila samo usnama,
to nisu bili samo pokreti usnama,
i jezikom,
poljubila me je dušom.
Poljubila me je vatra.

Vratila mi je krila,
koja su razne, male devojke očerupale,
vratila ih je,
ali vratio sam se u svoj grad.
Sedeo sam na stanici,
i nisam osećao ništa.
Gledao sam u prazno,
i glasno se upitao:
- Što sam se ja vratio? -

Poljubio sam svoj san,
devojku koju godinama sanjam,
i priželjkujem sebično.
Približio sam se Suncu,
previše blizu,
i kao Ikaru,
vatra mi je spržila krila,
i poginuo sam.