Posustajanje

Imao sam svoje prvo samostalno čitanje u prestonici,
pre neki dan,
lokal je bio pun nasmejanih ljudi,
lepih i živih ljudi,
i sve je prošlo odlično.
Posle toga otišao sam do kolege sa fakulteta,
nas par i dovoljno pivskih bombi i vina,
da krunišemo veče.
Užasno sam hrkao,
i niko nije mogao da spava,
mamurluk nije bio toliko gadan,
i u povratku sam mogao da slušam,
Telonius Monka u autobusu,
a put je trajao satima,
ili su klavir i oblaci načinili da se osećam tako.
Vožnja je svakako prijala.

A večeras,
posustajanje.

Meso u kratkim suknjama,
meso u visokim štiklama,
napuderisano i našminkano meso,
i gomila mužjaka u uskim stvarima,
koje kupuju to meso,
flašom skupog pića,
okretanjem ključeva skupog automobila oko prsta.
Hoćeš da ih jebeš?
Ne možeš,
ne mogu ni ja,
previše košta to parče mesa,
a ne služi ničemu.
Čak su i gadne.

Ali stvar koja me najviše pogađa,
su te njihove oči.
Dve ogromne rupe bez dna,
koje ne vode nigde i ničemu,
sem zadovoljavanju mesa,
i kupovini skupih, modernih stvari.
Cirkus, kible sa skupim pićem,
u kojima su nabijeni vatrometi,
da bi sirotinja koja pije malo pivo,
videla čiji tata ima najviše novca za svog pastuva,
i svoje nevino devojče sa sisama i buljom na izvolte.

Drugar poznaje taksiste koji voze noću.
Rekao mi je da se lepotice toliko bahate,
u klubu,
da posle nemaju za vožnju,
pa nude pičke,
pušenje, drkanje.
E, to je bilo smešno.

Zbog ovih stvorenja,
moraću par dana da provedem bez ljudi,
par dana da oćutim,
i vratim se sebi.
Svet me je ponovo pritisnuo,
svojim džinovskim dupetom,
ponovo nisam siguran u ono što radim,
posustajem,
pitam se da li je zaista sve to vredno.
Potrebno mi je da me udari detelina sa četiri lista,
veličine suncobrana,
ili noćna šetnja i cigarete,
duga, noćna šetnja i duge cigarete,
duge vožnje, dugim autobusom,
Telonius Monk i oblaci bez kiše,
dok posustajem sve više,
i više,
i više...

- Zamisli -
rekao je pandur jednom poznaniku,
- dve ribe, pobile se zbog kurca malopre. -

Posustajem.