Mali Atlas

Danas
na Trgu republike
dok sam pušio svoju cigaru
i čekao autobus 37
prišao mi je život
u svom najsurovijem obliku.
- Druže - rekao je
- jel ide ovaj autobus do Dunava?
Idem za Pančevo. -
- Idem i ja, odvratio sam mu
uđi sa mnom u sledeći. -
Učtivo se zahvalio
muški mangupski pljunuo u dalj
izvadio paklu crvenog west-a
i ponudio me.

Tek što je zapalio
37. je naišla
a on je rukavicom odvojio žar
sačuvao cigaretu i ušao.
- Šta radiš u Beogradu? -
pitao sam
rekao mi je da peva na ulici
kada sam ga pitao ide li mu
zavukao je ruku u džep
i izvadio debeli štos novčanica.
Glasno sam se nasmejao
bilo mi je drago.
Izgledao je pristojno
u sivoj trenerci
i zimskoj jakni
povremeno bi opsovao
tamo gde se očekivalo
pričao je ozbiljno
o klincima koji su rasli
u domu za nezbrinutu decu
o đacima specijalne škole
"Mara Mandić" u Pančevu
i društvu koje može da te povuče
u zemlju ako dozvoliš to.

Na putu za Pančevo
ćutali smo neko vreme
onda je gledajući kroz prozor rekao
- kako bih voleo
da vratim par godina unazad -
pitao sam zašto
rekao je da su mu otrovali brata
i da je od toga umro
sa 24 godine
uradili su to iz lične zabave
niko nije odgovarao za to.
- Jebem ti ovakvu zemlju, buraz
ovde možeš da ga izvadiš i pišaš
ajde to uradi u Nemačkoj. -
rekao je i odmahnuo glavom.
Ništa pametno nisam znao
da mu kažem.

Imena smo saznali
tek na ulazu u grad
obojica se složili da nam je drago
što smo vodili razgovor
rekoh mu da izlazim pre njega
poručio mu da se čuva
i klimnuli smo glavama.

Danas
na Trgu republike
dok sam pušio svoju cigaru
i čekao autobus 37
prišao mi je život
u svom najsurovijem obliku.
Taj tip ga je nosio
kao svoju kratku crnu kosu i oči
koje su gledale direktno u moje
dok je pričao bez mucanja
bez suza, o patnji i smrti
svetlucave, iskrene oči.

Danas mi je prišao život
u svom najsurovijem obliku.
Nosio ga je dečak
od dvanaest godina.