Sizif je seo na kamen

U toku sam fizičke i psihičke
transformacije
koja traje već mesec dana.
Shvatio sam
da mi je potrebno samo malo
da se posvetim sebi.
Svom biću,
nakon emotivnog i psihičkog iscrpljenja u prethodnom periodu.
Ne želim da umrem mlad i prazan
ne želim nigde dalje odavde uskoro
i zato sam usporio bioritam.

Osećam se lako posle mesec dana
ljudi su mi nekako prozirni
iako i dalje mogu da registrujem
njihovo ponašanje u svom okruženju.
Pre neko veče napio sam se posle duže vremena
celo veče držeći šank pod laktovima
podsećajući se
da sam u jednom trenutku došao dotle
da pijem da ne bih naudio sebi, drugima
da izdržim kombinovanje bivstvovanja i sopstvene ličnosti
ali sada sam ukočio i prešao na samom kraju na vodu.

U kontaktu sa devojkama
pristupam povučeno
hladnokrvno iznutra
na distanci
znam da bi se njih tri
upustilo sa mnom u deljenje kreveta
na veče, na dan
na nedelju, na dve, par puta
u ovom trenutku
i znam da bih se nagonski priključio
ali ne i emotivno i psihički.
Za sada ne.
Dovoljno sam pružao
stojeći kao svetionik
šetajući kasno, praznim ulicama
provodeći dane bez apetita
u krevetu pokriven do vrata
u četiri zida
dalje od ljudi
dalje od svetla
od obaveza, života, moranja...
A kada dođe noć...
Kada nastupi noć, čitaoče,
bolje bi ti bilo da si jak
veruj mi
da si dovoljno jak
da bi izdržao haotične misli
nostalgiju, prošlost, sadašnjost, budućnost
ljubav, seks, detinjstvo
SMRT.
Misli o njoj crne kao noć
njihovo prirodno okruženje.
Smrt, ubistvo, samoubistvo
teror, greh
postojanje, svrha, smisao.
Na sve to dodaj depresiju
zbog usamljenosti koja melje kosti
neuzvraćene ljubavi, empatije, simpatije
zbog okruženja, vremena, ljudi
nepravde, bola, truda, neuspeha.
Na kraju
ipak na kraju svega toga
moraš da se probudiš ujutru
i budeš funkcionalan
produktivan
oni zahtevaju od tebe da se školuješ
zahtevaju da uzmeš diplomu
posle toga da radiš
zahtevaju da imaš novac
zaradi drugima novac
uskoro će biti:
- nemoj nju, istetovirana je
treba ta sutra decu da rađa! -
Demotivacija je povratna informacija.
Težak je svet na slabim, mladim ramenima.
A onda ramena porastu, ojačaju
zacele od ožiljaka
od masnica, od prljavštine
od prašine nebitnih
emocije se umire
ali ništa od njih ne umire
i usmere na cilj i san
mozak obrađuje korisne misli
ne više destruktivne
već planske i korisne.

Tako će ostati neko vreme.
Onda posle svega ovoga zaključiš:
Koliko pritiska zbog obaveza, razmišljanja, osećanja, informacija
sadržiš u sebi,
a tokom svega toga treba
na kraju krajeva
Ostati Živ.