Ništa više

Nisu mi jasni ljudi
koji ne znaju da budu sami
koji imaju potrebu
da se kreću u čoporu
ili im je očajno potreban neko.
Uspaniče se dok sami čekaju
ne šetaju sami po Suncu
po tami, ulicama
po prolazima.
Ne pruže sebi zadovoljstvo
da sami odu na svirku
na pivo, na jutarnju kafu
ne umeju da ćute
a iznutra budu glasni.
Ljudi koji planiraju korake
dane, vikend, nedelje, život
koji ne znaju za slučajnosti
koji se pozivaju na sudbinu
koja ne postoji
kao što ni oni ubrzo neće.
Život je prelepa slučajnost
ništa više.

Čistilište ne postoji
ljudi su već isplanirali
da svoje prljave obraze
za vreme svojih prljavih života
očiste i okaju
međutim dok su ovde
gaze svojim prljavim đonovima
po sebi i drugima.
Toliko lepih devojaka
koje su samo lepe
ništa više.
Ne postoji gora kazna
nego biti ništa sem telo.
Čeka ih smrt
nastupiće dok uveliko hodaju
ništa više.

Dok čekam ili se nađem u Beogradu
obiđem knjižare
ulične svirače i slikare
priđem grupi kineskih turista
u Knezu
koji stoje između devojčice
koja svira violinu
i starca koji crta portrete za život
a fotografišu uličnu rasvetu i zgrade
rekavši mi kako je divan Beograd.
- Well my friends,
those fancy new buildings
street lights, souvenirs
and bunch of other crap
aren't this city god damn.
I know that
and I'm not even living here. -
- How do you mean? - pitaju me.
- Look around, these people
make this city alive for centuries
and you come into it
and all you're doing
is taking pictures of its streets. -
Gledaju se međusobno
ja nastavljam nasmejan dalje
neplanirano uživam u danu
prodam i potpiśem par knjiga
sretnem par živih ljudi
znajući u svakom trenutku
da mi je potrebno to
potrebno da vidim
nekog ko se još bori
tihe ratnike
potrebno mi je da volim dane
svoje ljude, smeh i život
da me mrtvi ostave na miru
da me trka za novcem pusti
jednog dana
ništa više.

Planirao sam samo da kupim cigare
- Hoćete žvake možda, upaljač? -
Hoću život koji je moguć.
- Ništa više. -