Prazno

Na glave prolaznika
spustila se magla
ulepšala mi ulice
i noćnu šetnju.
Volim maglu
kroz nju vidim samo obrise
ljudskih silueta
na bezbednoj udaljenosti
takve su bezopasne.

Lepe devojke prolaze pored mene
prolaze pored utvare
koja odavno nije prisutna
među ovim stanovnicima
koja bi umela da im pokaže
pravu lepotu ovih ulica
koja oseća njihov parfem
oči pokušavaju da uhvate njihove
dobijaju istu prazninu
koja je zagrlila ovaj grad
i ne pušta ga.
Kroz maglu
ove ruke pošle bi
za njihovom kosom
moji koraci pratili bi njihove
prsti su ovi stvoreni
da prolaze po njenim mekim leđima
i glatkim butinama
kažnjavani da pišu ova slova
u noćnim satima
kada one bezbrižno spavaju.
Hladnoća ih čini grubim
stavljam ih u džepove
topli su kao držanje za ruku
kao detinjstvo
kao ljubav
koja, zaboravio sam već koliko
nije prisutna
u zidovima mojih grudi
koje se podižu i spuštaju
kao aparati za disanje
prazne kao ulice
pune beskorisnog kiseonika.

Ne znam šta me čini živim
trenutno
zbog čega se to budim svako jutro
da kažnjavan budem svako veče
posmatrajući prazne šake
prazne ulice
prazne oči
ruke bi ove toliko stvari učinile
umesto toga samo hvataju maglu